Formula 1 pravila i staze

Najbrža vozila, akcija prepuna uzbuđenja i spektakularno okruženje različitih staza Formule 1 širom sveta, samo su neki od razloga zbog čega je popularnost ovog sporta na sve većem nivou.

Iako na prvi pogled jednostavan sport, veliki je broj faktora koji utiču na sam ishod F1 trke i ko će od vozača završiti na prvom mestu. Formula 1 pravila nisu preterano komplikovana, ali ih ima puno i odnose se na mnoge tehničke aspekte u vezi sa performansama vozila.

Zato bi bilo izuzetno vredno upoznati se sa svim pravilima, pre nego što se prepustite praćenju ovog adrenalinskog sporta. Za dodatno uzbuđenje i vrhunsku zabavu, pogledajte najbolje kvote za Formulu 1 na Balkan Betu i sastavite dobitan tiket uz malo sreće i našu odličnu statistiku za MotoGP trke.

Vaša Balkan Bet online kladionica je pripremila sjajne kvote i ponudu igara za sportsko klađenje, kao i veliki broj korisnih članaka o sportu i igrama na sreću.

Staze formule 1 – sve F1 staze i njihove karakteristike

Broj	Staza	Dužina
1	Bahrein (Bahrain International Circuit)	5,412 m
2	Saudijska Arabija (Jeddah Street Circuit)	6,174 m
3	Australija (Albert Park Circuit)	5,278 m
4	Japan (Suzuka International Racing Course)	5,807 m
5	Kina (Shanghai International Circuit)	5,451 m
6	SAD - Majami (Miami International Autodrome)	5,412 m
7	Italija - Imola (Autodromo Enzo e Dino Ferrari)	4,909 m
8	Monako (Circuit de Monaco)	3,337 m
9	Kanada (Circuit Gilles Villeneuve)	4,361 m
10	Španija (Circuit de Barcelona-Catalunya)	4,657 m
11	Austrija (Red Bull Ring)	4,318 m
12	Velika Britanija (Silverstone Circuit)	5,891 m
13	Mađarska (Hungaroring)	4,381 m
14	Belgija (Circuit de Spa-Francorchamps)	7,004 m
15	Holandija (Circuit Zandvoort)	4,259 m
16	Italija - Monza (Autodromo Nazionale Monza)	5,793 m
17	Azerbejdžan (Baku City Circuit)	6,003 m
18	Singapur (Marina Bay Street Circuit)	4,940 m
19	SAD - Ostin (Circuit of the Americas - COTA)	5,513 m
20	Meksiko (Autódromo Hermanos Rodríguez)	4,304 m
21	Brazil (Interlagos - Autódromo José Carlos Pace)	4,309 m
22	SAD - Las Vegas (Las Vegas Street Circuit)	6,201 m
23	Katar (Lusail International Circuit)	5,419 m
24	Abu Dabi (Yas Marina Circuit)	5,281 m

 

1. F1 Bahrain GP – Velika nagrada Bahreina

• dužina staze: 5.412 m
• ukupan broj krugova: 57
• ukupna dužina trke: 308.238 km (dužina staze pomnožena brojem krugova)
• najuspešniji vozač: Luis Hamilton (5 pobeda)
• najuspešniji konstruktor: Ferrari (7 pobeda)
• specifičnosti: od 2014. trka se održava noću pod reflektorima
• kontroverze: otkazivanje 2011. zbog političkih nemira, optužbe za "sportsko osvetljavanje

Bahrain International Circuit odnosno Grand prix Bahrain predstavlja Veliku nagradu Bahreina, koja je debitovala 2004. godine na Bahreinskom međunarodnom autodromu u Sakiru

Tako je postala prva trka Formula 1 u istoriji održana na Bliskom Istoku. U prvom izdanju dominirao je Mihael Šumaher, pobedivši za Ferrari tim.

Staza u Sakiru poznata je po tehnički zahtevnim kombinacijama krivina i dugim pravcima, koji omogućavaju vozačima odlične prilike za preticanje. 

Velike površine za izletanje smanjuju rizik od ozbiljnih nesreća, dok dizajn staze ograničava nakupljanje peska, što je inače čest izazov u pustinjskom okruženju. 

Ove osobine su omogućile da Bahrain GP postane jedna od najbezbednijih f1 trka.

Godine 2010. korišćena je specijalna konfiguracija staze nazvana "Endurance Circuit", čime je dužina kruga povećana na 6.299 m. 

Ova postavka je obeležila 60 godina Formule 1, ali se naredne godine vratila originalna konfiguracija. 

Od 2014. pravila bahrain f1 staze podrazumevaju da se trka odvija noću, pod reflektorima, što je dodatno unapredilo njen vizuelni spektakl.

Kontroverze su deo istorije Bahrain GP trke, naročito nakon otkazivanja 2011. usled političkih protesta i kritika organizacija za ljudska prava zbog navodnog kršenja osnovnih sloboda tokom demonstracija. I pored toga, Bahrein ostaje nezaobilazan deo kalendara Formule 1, sa produženim ugovorom do 2036. godine.

Poslednja trka 2024. godine donela je pobedu Maxu Verstappenu, koji je zabeležio impresivnu vožnju i dominaciju Red Bulla, nastavljajući kontinuitet uspeha ovog tima.

2. Saudi Arabian Grand prix – Velika nagrada Saudijske Arabije

• dužina staze: 6.174 km
• broj krugova: 50
• ukupna dužina trke: 308.450 km (dužina staze pomnožena brojem krugova)
• najuspešniji vozač: Max Verstappen (2 pobede)
• najuspešniji tim: Red Bull (3 pobede)
• lokacija: ulice Džede, uz obalu Crvenog mora

Velika nagrada Saudijske Arabije (Jeddah Street Circuit) na Džeda Korniš stazi specifična je po svojoj ekstremnoj dužini od 6.174 km, te je Arabia Grand Prix druga najduža trka f1 u kalendaru, odmah iza Spa-Francorchamps. 

Prosečna brzina na F1 Jeddah stazi iznosi oko 252 km/h, što je čini najbržom uličnom stazom na svetu, a ujedno jednom od najopasnijih zbog minimalnih prostora za izletanje, koji su na nekim mestima ograničeni na samo nekoliko metara.

Prva trka na Jeddah Corniche Circuit stazi, održana 2021. godine, bila je specifična po svom dramatičnom toku i brojnim incidentima. Višestruka neutralizacija trke zbog sudara, uključujući i kontakt između vodećih vozača, značajno je uticala na taktiku i rezultate. 

Posebno su pažnju privukle kontroverzne odluke direkcije trke, koje su uključivale kazne za agresivnu vožnju, ali i upotrebu crvenih zastava u ključnim momentima.

Jedinstveni aspekt staze je njen dizajn, delo Hermana Tilkea, nemačkog arhitekte i konstruktora staza za moto trke i trke Formule 1, koji kombinuje visoke brzine na pravcima s preko 27 krivina. 

Ovaj miks brzih i tehnički zahtevnih deonica pruža prilike za preticanje, ali istovremeno povećava rizik od sudara, što je potvrđeno tokom prve trke kada su vozači bili primorani da balansiraju između agresije i opreza. Upravo ovi elementi čine Veliku nagradu Saudijske Arabije ključnim izazovom u sezoni Formule 1.

3. Australian Grand Prix – Velika nagrada Australije

• dužina staze: 5.278 km
• broj krugova: 58
• najuspešniji vozač: Michael Schumacher (4 pobede)
• najuspešniji tim: McLaren i Ferrari (po 11 pobeda)
• lokacija: Albert Park, Melburn, Australija

Australia GP na stazi Albert Park Grand Prix Circuit u Melburnu, sa dužinom kruga od 5.278 km i ukupnom dužinom f1 trke od 306.124 km, jedna je od ključnih tačaka u kalendaru Formule 1. 

Ova trka Formule 1, poznata po kombinaciji brzih pravaca i tehničkih zahtevnih manevrisanja, smeštena unutar prelepe prirodne javnog parka. 

Četiri DRS zone omogućavaju povećan broj preticanja, dok novi asfalt, postavljen 2022. godine, osigurava bolje performanse bolida. Kočnice su posebno opterećene zbog kratkih perioda hlađenja između intenzivnih sekvenci kočenja.

Prvi put domaćin F1 Australia bila je davne 1985. u Adelejdu, dok je Melburn tu ulogu preuzeo posle 11 godina. 

Od tada, AUS GP privlači pažnju ljubitelja sporta svojim dramatičnim trenucima, poput spektakularnih duela vozača i strateških odluka timova. Istorijski, Michael Schumacher vodi po broju pobeda (4), dok McLaren i Ferrari dele najviše konstruktorskih uspeha.

Promene u konfiguraciji staze 2022. godine, uključujući uklanjanje šikane između zavoja 9 i 10, učinile su je bržom, sa prosečnom brzinom koja dostiže 250 km/h. 

Ovo, međutim, nije smanjilo zahteve za downforce i stabilnost bolida, dok su gume manje opterećene, što olakšava strategiju timova.

Istorijski, kada su u pitanju staze Formule 1, ova je bila svedok nezaboravnih trenutaka, poput dramatične završnice 1994. između Damona Hilla i Michaela Schumachera, kao i poslednje pobede Ayrtona Senne 1993. godine. 

U novijim sezonama, vozači poput Charlesa Leclerca i Maxa Verstappena postavili su visoke standarde, potvrđujući važnost ove F1 Melbournestaze kao pravog testa veštine i strategije koji ovaj sport dramatično zahteva.

4. F1 Japanese Grand Prix – Velika nagrada Japana

• Dužina staze: 5.807 km
• Broj krugova: 53
• Ukupna dužina trke: 307.471 km
• Rekord kruga: 1:30.983 (Lewis Hamilton, 2019, Mercedes)
• Kapacitet: 155,000
• Najuspešniji vozač: Ayrton Senna (3 titule ovde odlučene)
• Lokacija: Suzuka, prefektura Mie, Japan
• Vlasnik: Honda Motor Co., Ltd.

Japanese Grand Prix, to jeste Suzuka International Racing Course, poznata i kao Suzuka Circuit, otvorena je 1962. godine. Razlog je bilo testiranje staza kompanije Honda. Prvi čovek je Kaoru Tanaka.

Dizajnirao ju je holandski arhitekta Johan "Hans" Hugenholtz. Ovo je jedina FIA Grade 1 staza s „figure-eight” rasporedom, gde se staza ukršta preko nadvožnjaka.

Staza je značajna po jedinstvenoj kombinaciji tehničkih zavoja i brzih pravaca. Neki od ključnih elemenata uključuju:

• S-krivine: sekcija koja testira preciznost i balans bolida.
• Degner zavoji: dve brze i izazovne krivine gde je preciznost od suštinskog značaja.
• Spoon Curve: proširena radi veće bezbednosti 1984. godine.
• 130R: čuvena krivina sa radijusom od 130 metara, redizajnirana 2002. zbog sigurnosnih razloga.

U poslednjih 40 godina Japan GP je više puta modifikovana zarad veće bezbednosti vozača i gledalaca:

• 1983: dodata Casio šikana kako bi se usporio ulazak na startno-ciljni pravac.
• 2002: proširenje zone izletanja na 130R i uvođenje dvostrukog radijusa.
• 2014: posle nesreće Julesa Bianchija, unapređene su bezbednosne mere na Dunlop zavoju.

Suzuka je domaćin brojnih prestižnih događaja, uključujući:

• Formula 1: Velika nagrada Japana, koja je često odlučivala šampione, uključujući legendarne duele Prosta i Senne.
• MotoGP: Održavao se do 2003. godine, ali je ukinut zbog sigurnosnih razloga nakon nesreće Daijira Kata.
• Suzuka 8 sati: Jedna od najprestižnijih moto trka izdržljivosti.
• Super GT i Super Formula: Ključni događaji u japanskom motosportu.

Ova staza ne samo da je tehnički izazov za vozače, već i ikona motosporta. Njene kompleksne krivine, strmi prelazi i kultni ukršteni raspored čine je omiljenim i za vozače i za fanove. 

Pored trkanja, Suzuka F1 se ističe bogatim sadržajem, uključujući veliki panoramski točak, bogatu gastronomsku ponudu i autentičnu japansku kulturu.

5. F1 Chinese Grand Prix – Velika nagrada Kine

• dužina staze: 5.451 km
• broj krugova: 56
• ukupna dužina trke: 305.066 km
• rekord kruga: 1:32.238 (Mihail Šumaher, 2004, Ferrari)
• prva trka: 2004. godina
• lokacija: Šangaj internešnal, Điading distrikt, Kina
• ukupna cena izgradnje: oko 450 miliona dolara
• dizajner: Herman Tilke
• najuspešniji vozač: Luis Hamilton (6 pobeda)

China GP ima istoriju od 90-ih godina, kada je planirano da se trka održi u provinciji Guangdong. 

Projekat “Formula 1 Kina” kasnije je premešten u Šangaj, gde je 2002. godine potpisan sedmogodišnji ugovor sa Formulom 1. 

Prva F1 trka je održana 26. septembra 2004. godine na Shanghai International Circuit stazi , a pobednik je bio Rubens Barikelo u bolidu Ferrari.

Staza je jedna od najmodernijih i najskupljih u istoriji Formule 1, izgrađena je na močvarnom zemljištu. To je zahtevalo vrhunska inženjerska rešenja. 

Zanimljiv detalj je da njen oblik iz vazduha podseća na kineski simbol „šang“ (上), koji znači „uspon“.

Karakteristike ove staze Formule 1 staze su:

• unikatan početak kruga: vozači ulaze u sve zategnutiji desni zavoj koji prelazi u oštar levi.
• brzi i izazovni zavoj 7 i 8: izazivaju visoke G-sile, zahtevajući od vozača maksimalnu preciznost.
• jedna od najdužih pravina u kalendaru (1,2 km): omogućava visoke brzine i brojne prilike za preticanje.

Staza je godinama bila domaćin mnogih uzbudljivih trka. Luis Hamilton je najuspešniji vozač sa šest pobeda, a 2018. godine Danijel Rikardo je izvojevao impresivnu pobedu zahvaljujući hrabrom potezu na Valteriju Botasu u zavoju 6.

Godine 2024, Maks Ferstapen, trostruki šampion Formule 1, pobedio je, dokazujući da je favorit broj 1 za osvajanje četvrte uzastopne titule. 

Trku je završio sa više od deset sekundi prednosti u odnosu na Landa Norisa, dok je treći bio Serhio Peres. 

 

6. F1 Miami grand prix – Velika nagrada Majamija

• dužina staze: 5.410 km
• broj krugova: 57
• ukupna dužina trke: 308.370 km
• rekord kruga: 1:31.361 (maks ferstapen, red bul, 2022)
• lokacija: međunarodni autodrom Majami, područje Hard Rok stadiona
• prva trka: 2022.

Velika nagrada Majamija je 2022. postala deo šampionata Formule 1, sa desetogodišnjim ugovorom koji osigurava kontinuitet ovog događaja. 

Miami Grand Prix se održava na privremeno postavljenoj stazi oko Hard Rok stadiona, koja je izgrađena na parkingu. 

Miami International Autodromerka ima 19 krivina, prosečna brzina bolida je 223 kilometara na sat, a najviša moguća biće 320 km/h.

Vozači imaju 3 DRS zone (posle 8, 16. i 17. krivine).

Predlog za organizaciju F1 Majami trke podnet je 2018. godine, sa inicijalnim planom da se prva trka održi 2019. godine. Međutim, problemi sa infrastrukturnim projektima, uključujući predloženu lokaciju u Port Majamiju, izazvali su kašnjenja. Nakon što su planovi revidirani, odlučeno je da se staza premesti u oblast oko Hard Rok stadiona. Lokacija je izabrana zbog pristupačnosti i pogodnosti za privremenu izgradnju staze.

Uprkos planovima, trka nije ušla u kalendar Formule 1 za 2021. godinu, jer je prioritet dobila Velika nagrada Saudijske Arabije. 

Međutim, nakon višegodišnjih pregovora i prilagođavanja, prva trka u Majamiju održana je 8. maja 2022. godine.

7. Imola F1 Italija - Autodromo Enzo e Dino Ferrari

• lokacija: Imola, Emilija-Romanja, Italija
• dužina staze: 4,909 km
• broj krugova: 63
• ukupna dužina trke: 309,049 km
• FIA sertifikat: Grade 1
• najbrži krug: 1:15.484 (Luis Hamilton, Mercedes W11, 2020, F1)
• kapacitet: 78.000 gledalaca
• prvi GP: 1980 (Velika nagrada Italije)
• trenutni GP: Velika nagrada Emilija-Romanja
• vlasnik: SAGIS
• trenutni predsednik: Đankarlo Minardi

 

Imola Circuit, zvanično poznata kao Autodromo Internazionale Enzo e Dino Ferrari, jedna je od najprepoznatljivijih trkačkih staza na svetu. 

Velika nagrada Italije nalazi se u Imoli, u regiji Emilija-Romanja, Italija, oko 40 kilometara istočno od Bolonje. Dužina staze iznosi 4,909 km, a trka se vozi u suprotnom smeru kazaljke na satu. Staza nosi ime po osnivaču kompanije Ferrari, Enzu Ferrariju, i njegovom sinu Dinou.

Italian Grand Prix je prvi put za motociklističke trke bio 1953. godine, dok su automobilske trke usledile 1954. 

Od 1980. godine bila je deo kalendara Formule 1, kada je ugostila Veliku nagradu Italije, zamenivši Moncu. Naredne godine, staza je postala domaćin Velike nagrade San Marina, koja se vozila do 2006. godine. Posle pauze, Formula 1 se vratila na Imolu 2020. godine kroz Veliku nagradu Emilija-Romanja.

Staza je prošla kroz značajne promene tokom godina kako bi povećala sigurnost. Nakon tragičnih incidenata tokom Velike nagrade San Marina 1994. godine, uključujući smrti Rolanda Racenbergera i Ayrtona Sene, Tamburelo krivina je preuređena u šikanu, dok su dodati šljunkoviti izleti i barijere na ključnim mestima. 

Takođe, infrastruktura je značajno unapređena nakon 2007. godine, uključujući nove boksove i produženje pit-lejna, pod nadzorom Hermana Tilkea.

Imola GP je poznata po tehničkoj složenosti i istorijskim momentima, uključujući česte kontroverze i trijumfe u Formuli 1. Trenutno je deo kalendara i ima ugovor za održavanje trka do 2025. godine. Predsednik ove staze Formule 1 je Đankarlo Minardi, osnivač nekadašnjeg F1 tima Minardi.

8. F1 Monaco Grand Prix – Velika nagrada Monaka

• lokacija: Monte Karlo i La Kondamin, Monako
• dužina staze: 3,337 km (2,074 mi)
• broj krugova: 78
• ukupna dužina trke: 260,286 km
• FIA sertifikat: Grade 1
• otvaranje: 14. april 1929.
• kapacitet: 37.000 gledalaca
• najsporija krivina: Fairmont Hairpin (48 km/h)
• najbrža deonica: krivina u tunelu (260 km/h)
• najbrži krug (F1): 1:12.909 (Luis Hamilton, Mercedes W12, 2021)
• glavne serije: Formula 1, Formula E, Historic Grand Prix of Monaco
• poznata karakteristika: staza prolazi gradskim ulicama, sa brojnim uzvišenjima i uskim krivinama.

Circuit de Monaco je ulična trkačka staza u Monte Karlu i La Kondaminu, Monako. Dužina staze iznosi 3,337 km sa ukupno 19 krivina. Kapacitet za gledaoce je 37.000, a staza poseduje FIA Grade 1 sertifikat. 

Prva trka održana je 14. aprila 1929. godine. Ovo je jedna od najpoznatijih staza u Formuli 1, domaćin Velike nagrade Monaka, kao i drugih serija, uključujući Formula E i Historic Grand Prix.

Monako GP staza prolazi kroz uske gradske ulice sa značajnim promenama u visini terena, uključujući najsporiju krivinu u Formuli 1, Fairmont Hairpin (48 km/h), i najbržu sekciju kroz tunel, gde automobili dostižu brzinu od 260 km/h. 

Monte Carlo GP staza je izrazito zahtevna za vozače, favorizujući vozačke veštine nad snagom automobila. Najbrži krug u Formuli 1 postavio je Luis Hamilton (Mercedes W12, 2021) sa vremenom 1:12.909.

Staza GP Monako se smatra manje bezbednom u poređenju sa drugim u kalendaru Formule 1 zbog svoje uske prirode i ograničenih prostora za izletne zone. 

Upravo je na ovoj stazi u okviru F1 Niki Lauda briljirao 1973. za tada nekonkurentan tim BRM, što ga je samo godinu dana kasnije preporučilo Ferariju.

Inače, trka za Veliku nagradu Monaka, koju je 2024. osvojio vozač rođen u Monte Karlu Ferarija Šarl Lekler, ostaće deo kalendara do 2031. godine, dok će se od 2026. voziti prvog vikenda juna, dok će 2025. biti održana 25. maja i tada će se obeležiti 75 godina debija Formule 1.

"Prezadovoljan sam. Ulice Monte Karla su jedinstvene i veoma poznati deo Formule 1, i Velika nagrada Monaka ostaje trka koju svi vozači sanjaju da pobede", rekao je izvršni direktor Formule 1 Stefano Domenikali.

9. F1 Canadian Grand Prix – Velika nagrada Kanade

• Lokacija: Parc Jean-Drapeau, Montreal, Kvebek, Kanada
• Dužina staze: 4,361 km
• Broj krivina: 14
• Kapacitet: 100.000 gledalaca
• FIA sertifikat: Grade 1
• Najbrži krug: 1:13.078 (Valteri Botas, Mercedes W10, 2019)
• Otvorena: 6. oktobra 1978.
• Nadimak: "Zid šampiona" zbog poznatog zida kod izlaza iz poslednje krivine, gde su mnogi šampioni završili trku.
• Glavni događaji: Formula 1 (Velika nagrada Kanade), bivše serije Champ Car, NASCAR Nationwide i druge.

Staza Circuit Gilles Villeneuve, smeštena na veštačkom ostrvu Notr Dam u Montrealu, domaćin je Velike nagrade Kanade u Formuli 1. 

Montreal Grand Prix staza je po tehnički zahtevnom rasporedu i bliskim barijerama koje kažnjavaju i najmanje greške vozača. Jedna od najpoznatijih tačaka je "Zid šampiona" gde su se često sudarali svetski prvaci, poput Damona Hila, Mihaela Šumahera i Žaka Vilneva. 

Canada F1 staza je dobila ime u čast kanadskog vozača Formule 1 Žila Vilneva nakon njegove smrti 1982. godine.

Od prvobitne konfiguracije sa srednje brzim šikanama, staza se razvila u brzi "power track", gde maksimalna brzina igra ključnu ulogu. Modifikacije Canada GP, poput promene izlaza iz pit lejna i dodatnih sigurnosnih barijera, vremenom su povećale sigurnost, dok su karakteristični elementi poput čuvenog "Seninog S" i oštre ukosnice L'Epingle ostali nepromenjeni.

Staza je deo parka Parc Jean-Drapeau, koji je otvoren za rekreativne aktivnosti kao što su trčanje, biciklizam i rolanje kada se ne održavaju trke. 

Iako tokom trkačkog Kanada GP vikenda postaje jedno od najbučnijih mesta u Montrealu, ostatak godine pruža mirnu oazu u zelenilu.

10. F1 Spanish Grand Prix – Circuit de Barcelona Catalunya

• Lokacija: Montmelo, Barselona, Katalonija, Španija
• Dužina staze: 4,657 km (trenutna konfiguracija bez šikane)
• Broj krivina: 14 (bez šikane), 16 (sa šikanom)
• Kapacitet gledalaca: 140.700
• FIA sertifikat: Grade 1
• Najbrži krug: 1:16.330 (Maks Ferstapen, Red Bull RB19, 2023)
• Godina otvaranja: 1991.
• Prethodna imena: Circuit de Catalunya (1991–2013)
• Glavni događaji: Velika nagrada Španije u Formuli 1 (1991–danas), MotoGP (1992–danas), ELMS, GT World Challenge Europe.

Staza Circuit de Barcelona Catalunya, smeštena u Montmelu kod Barselone, predstavlja jednu od najvažnijih lokacija u moto-sportu. 

Svojim tehnički zahtevnim rasporedom, dugačkim pravcima i raznovrsnim krivinama, staza nudi izazove kako za vozače tako i za inženjere koji moraju optimizovati aerodinamičke performanse automobila.

Barcelona GP taza je otvorena 1991. godine i od tada je Velika nagrada Španije u Formuli 1 konstantna. Prvobitna konfiguracija omogućavala je blisku borbu formula, ali razvojem aerodinamike, mogućnost preticanja se smanjila. 

Godine 2007. uvedena je šikana u poslednjem sektoru kako bi se smanjile brzine, ali je ovaj potez izazvao kritike zbog smanjenja dinamike trke. Od 2023. godine, originalni raspored poslednjeg sektora je vraćen, čime su vozačima koji voze F1 Španija ponovo omogućeni brži prolazi kroz poslednje krivine.

Barselona GP staza je poznata po istorijskim trenucima, uključujući prvu pobedu Mihaela Šumahera u Ferariju tokom kišne trke 1996. godine, kao i prvi trijumf Maksa Ferstapena 2016. godine, čime je postao najmlađi pobednik u istoriji Formule 1. Godine 2008, Heiki Kovalainen je doživeo spektakularan udes pri brzini od 240 km/h, ali se brzo oporavio zahvaljujući naprednim sigurnosnim sistemima staze.

Pored Formule 1, staza ugosti i MotoGP, gde su ključne tačke za preticanje krivine poput Turn 1 i Turn 10. Nakon tragične nesreće Luisa Saloma 2016. godine, moto-sport konfiguracija staze pretrpela je izmene radi povećanja sigurnosti vozača.

Jedan od najupečatljivijih elemenata ovestaze Formule 1 je Turn 9, brza i slepa desna krivina sa velikim izazovima za vozače, kao i Turn 13 i 14, gde brzina i preciznost igraju ključnu ulogu. 

Ove karakteristike čine Circuit de Barcelona-Catalunya pravim testom veštine i tehničkog znanja u auto-moto sportu.

11. Red Bull Ring – F1 Austria GP

• Lokacija: Špilberg, Štajerska, Austrija
• Dužina staze: 4,318 km (konfiguracija za automobilske trke), 4,348 km (za motociklističke trke)
• Broj krivina: 10
• Kapacitet gledalaca: 105.000
• FIA sertifikat: Grade 1
• Najbrži krug: 1:05.619 (Karlos Sainc Jr., McLaren MCL35, 2020, Formula 1)
• Godina otvaranja: 1969 (obnovljena 2011)
• Prethodna imena: Österreichring, A1-Ring
• Glavni događaji: Velika nagrada Austrije u Formuli 1, MotoGP, DTM, Svetski Superbike Šampionat.

Red Bull Ring je legendarna trkačka staza u Špilbergu (Spielberg F1), poznata po svojoj istorijskoj važnosti i izazovnim konfiguracijama. Prvobitno nazvana Österreichring, staza je otvorena 1969. i ubrzo postala domaćin Velike nagrade Austrije u Formuli 1. 

Tokom 1990-ih, zbog bezbednosnih zahteva, staza je skraćena i redizajnirana, postavši A1-Ring. Nakon nekoliko godina zapuštenosti, Formula 1 Austrija je 2011. godine obnovila stazu, dajući joj današnje ime.

Velika nagrada Austrije se nalazi u slikovitom pejzažu Štajerskih planina, sa značajnim promenama visine od 65 metara između najnižeg i najvišeg dela. Prepoznatljiva je po svojim dugim pravcima i brzim krivinama, što zahteva savršen balans aerodinamičkih i mehaničkih podešavanja vozila. Izazovne tačke uključuju Bosch Kurve, nekadašnji brzi desni zavoj poznat po minimalnoj sigurnosnoj zoni, i sadašnju prvu krivinu, koja je preimenovana u Niki Lauda Turn u čast trostrukog šampiona Formule 1.

Nakon što je Formula 1 napustila stazu 2003. godine, Red Bull je uložio 70 miliona evra u rekonstrukciju i stvorio modernu stazu koja je ponovo postala domaćin svetskih šampionata. 

Formula 1 Austrija se vratila 2014, dok je Austria GP ponovo počeo da se održava 2016. godine. 

Tokom pandemije COVID-19, staza je bila ključna za organizaciju više uzastopnih trka, uključujući i one pod nazivom Styrian Grand Prix.

U novijim izmenama, uvedena je šikana kod krivine 2 radi povećanja bezbednosti u MotoGP-u, dok automobilske trke i dalje koriste originalni raspored. 

12. F1 British Grand Prix – Silverstone Circuit

• Lokacija: Silverston, Nortamptonšir, Velika Britanija
• Kapacitet gledalaca: 164.000
• Dužina staze: 5,891 km (Arena Grand Prix konfiguracija)
• Broj krivina: 18
• FIA sertifikat: Grade 1
• Najbrži krug (F1): 1:27.097 (Maks Ferstapen, 2020, Red Bull RB16)
• Godina otvaranja: 1948
• Glavni događaji: Velika nagrada Britanije u Formuli 1, MotoGP, Britanska GT serija.

Silverston Circuit (British Grand Prix) je jedna od najpoznatijih trkačkih staza u svetu. Nagrada Velike Britanije u Formuli 1 je važan deo istorije moto sporta. 

Izgrađena na mestu bivše vojne vazdušne baze RAF-a, staza je prvi put korišćena za trke 1948. godine, a već 1950. ugostila je prvi ikada vožen šampionat Formule 1. 

British GP je prošao kroz brojne modifikacije radi povećanja bezbednosti i poboljšanja uslova za trkanje. Istaknuti delovi staze uključuju brze sekcije kao što su Magots i Bekets, kao i tehnički zahtevne krivine poput Stoua. Godine 2011, rekonstruisana Arena konfiguracija omogućila je još atraktivnije trke, dok je pravac ispred bokseva 2020. godine nazvan "Lewis Hamilton Straight" u čast sedmostrukog svetskog šampiona Formule 1.

Osim Formule 1, Silverston F1 staza je domaćin MotoGP-a, britanske GT serije i mnogih drugih međunarodnih trka. Zbog nepredvidivog britanskog vremena, trke često pružaju uzbudljive preokrete i dinamične završnice. 

Silverston Grand Prix ostaje ključni simbol britanskog i svetskog auto-moto sporta, sa ugovorenim domaćinstvom Velike nagrade Britanije do 2034. godine.

13. F1 Hungary Grand Prix (Hungaroring) – Velika nagrada Mađarske 

• Lokacija: Mogočrod, Mađarska
• Kapacitet gledalaca: 70.000
• Dužina staze: 4,381 km
• Broj krivina: 14
• FIA sertifikat: Grade 1
• Najbrži krug (F1): 1:16.627 (Luis Hamilton, Mercedes W11, 2020)
• Godina otvaranja: 1986

Hungaroring (Hungary GP), lociran blizu Budimpešte, poznat je kao prva staza Formule 1 izgrađena iza Gvozdene zavese. 

Izgradnja staze završena je u rekordnom roku od osam meseci, a prvi događaj održan je 24. marta 1986. godine. Staza se nalazi u dolini, omogućavajući publici pogled na čak 80% trkačke akcije sa bilo koje tačke. 

Zbog specifične konfiguracije, koja uključuje uske krivine i ograničene mogućnosti za preticanje, Hungaroring je stekao nadimak "Monako bez barijera".

Hungary GP staza je bila domaćin brojnih istorijskih trenutaka, uključujući prvu pobedu Alonsa 2003. godine i Buttonovu senzacionalnu vožnju na mokroj stazi 2006. Hungaroring je poznat po izazovnim uslovima, naročito tokom letnjih vrućina, a prvi kišni GP održan je tek 2006. godine. 

Staza je više puta modifikovana radi poboljšanja mogućnosti preticanja, uključujući produženje glavnog pravca 2003. godine.

Osim Formule 1, Budapest GP je ugostila trke serija kao što su WTCC, FIA GT, DTM, i MotoGP. U poslednje vreme, Hungaroring privlači i ljubitelje moto sporta iz cele Centralne Evrope. Ugovor o održavanju Velike nagrade Mađarske produžen je do 2032. godine, čime Hungaroring ostaje ključna destinacija u svetu moto sporta.

14. F1 Belgian Grand Prix – Circuit de Spa Francorchamps

• Circuit de Spa-Francorchamps se nalazi u Stavelotu, Belgija.
• Dužina staze: 7,004 km (trenutna konfiguracija).
• Kapacitet publike: 70.000 ljudi.
• Otvoren: avgusta 1921. godine.
• Više nesreća, uključujući tragičnu pogibiju Antoana Ubera 2019. godine, dovele su do brojnih poboljšanja.

• Uloženo 80 miliona evra u dodatne šljunkovite izletne zone, proširenje staze i unapređenje infrastrukture (2020–2022).

• Renovirana infrastruktura završena 2022. godine, uključujući nove tribine kod Eau Rouge/Raidillon sekcije.
• Ugovor za održavanje trka Formule 1 produžen do 2025. godine.

Circuit de Spa Francorchamps, smešten u Stavelotu u Belgiji, predstavlja jednu od najpoznatijih staza u svetu motosporta. Sa dužinom od 7,004 km, Belgian Grand Prix staza je deo kalendara Formule 1, koja se na ovoj lokaciji održava od 1925. godine. 

Pored Formule 1, Spa-Francorchamps je domaćin trka poput 24 sata Spa i 6 sati Spa u okviru Svetskog šampionata u izdržljivosti.

Belgium F1 staza je prvobitno otvorena 1921. godine, a njena originalna konfiguracija, koja je uključivala javne puteve, imala je dužinu od čak 14,982 km. Tokom godina, staza je više puta redizajnirana zbog bezbednosnih razloga, a najvažnija modifikacija desila se 1979. godine kada je staza skraćena na 6,947 km i transformisana u trajnu trkačku lokaciju. Ovo skraćivanje učinilo je Spa-Francorchamps sigurnijim za vozače, zadržavajući pritom njegovu prepoznatljivu brzinu i izazovan karakter.

Najpoznatija sekcija ove F1 staze je Eau Rouge-Raidillon, kombinacija krivina koja vozače vodi iz nizbrdice ka oštrom usponu i slepoj tački. Zato je Velika nagrada Belgije prestižna.

Ovaj deo zahteva izuzetnu preciznost i hrabrost, jer brzine često prelaze 300 km/h. Mnoge trke u ovom sektoru postale su legendarne zbog intenzivnih borbi i spektakularnih incidenata. Međutim, zbog nekoliko teških nesreća, uključujući tragičnu pogibiju vozača Antoana Ubera 2019. godine, ova sekcija je predmet čestih bezbednosnih poboljšanja.

Blanchimont je još jedan poznati deo staze, karakterističan po visokoj brzini i tehnički zahtevnim krivinama. Ova sekcija je bila svedok ozbiljnih nesreća, poput incidenta sa Ljučanom Burtijem 2001. godine.

Spa-Francorchamps je poznat i po nepredvidivim vremenskim uslovima, gde delovi staze mogu biti mokri dok su drugi potpuno suvi, što često dodatno komplikuje trke. Upravo zbog toga, ova staza ostaje omiljena među vozačima i fanovima, uprkos izazovima koje postavlja.

Poslednjih godina, uloženo je značajnih 80 miliona evra u unapređenje staze, uključujući dodatne šljunkovite izletne zone, proširenje prostora za publiku i resurfaciju trkačke površine. 

Ova ulaganja osiguravaju da Spa Francorchamps ostane ključna destinacija u svetu motosporta, kako za moderne trke Formule 1, tako i za istorijske trkačke događaje poput 24 sata Spa.

Belgian Grand Prix ima ugovor vezan za Formulu 1 do 2025. 

15. F1 Dutch Grand Prix – Circuit Zandvoort

• Lokacija: Zandvoort, Severna Holandija, Holandija
• Dužina staze: 4,259 km
• Broj krivina: 14
• Kapacitet gledalaca: 105.000
• FIA sertifikat: Grade 1
• Najbrži krug: 1:11.097 (Luis Hamilton, Mercedes W12, 2021, Formula 1)
• Godina otvaranja: 7. avgust 1948.
• Prethodna imena: Circuit van Zandvoort, Circuit Park Zandvoort
• Glavni događaji: Velika nagrada Holandije u Formuli 1, DTM, ADAC GT Masters.

 

Circuit Zandvoort se nalazi se u Zandvoortu, Holandija, i prostire se na 4,259 km dužine. Staza se nalazi u peščanim dinama severno od Zandvoorta, blizu obale Severnog mora, 35 km zapadno od Amsterdama. 

Kapacitet tribina je 105.000 mesta, a poseduje FIA licencu prvog stepena, što omogućava održavanje trka Formule 1.

Prva F1 Dutch Grand Prix trka održana je 7. avgusta 1948. godine, a Zandvoort je postao domaćin Velike nagrade Holandije u okviru Svetskog šampionata Formule 1 1952. godine. Tokom istorije, staza je nekoliko puta rekonstruisana kako bi se uskladila sa međunarodnim standardima i bezbednosnim zahtevima. Najnovije promene izvršene su 2020. godine kako bi staza bila spremna za povratak Formule 1, uključujući nagibe u krivinama Arie Luyendijkbocht i Hugenholtzbocht.

Jedna od najpoznatijih karakteristika Velike nagrade Holandije je oštra krivina Tarzanboch na kraju startno-ciljnog pravca, koja omogućava preticanje kako unutrašnjom, tako i spoljnjom linijom. Legenda kaže da je krivina dobila ime po lokalnom stanovniku koga zovu Tarzan, a koji je pristao da ustupi svoju baštu pod uslovom da krivina nosi njegovo ime.

Staza je postala poznata po svojim brzim, izazovnim krivinama kao što su Scheivlak i pomenuti Tarzanbocht, pružajući vozačima jedinstven balans brzine i tehničke zahtevnosti. Modernizacija infrastrukture, uključujući uvođenje nagiba i poboljšanje pristupa, omogućila je povratak Formule 1 2021. godine, nakon pauze od 36 godina.

Zandvoort danas nastavlja da bude domaćin velikih međunarodnih događaja, uključujući DTM i ADAC GT Masters, a privlači i veliku pažnju publike iz cele Evrope, pogotovu tokom Heineken Dutch Grand Prix.

16. Italian Grand Prix- Velika nagrada Italije (F1 Monca GP)

• Lokacija: Monca, Italija
• Dužina staze: 5,793 km
• Broj krivina: 11
• Kapacitet gledalaca: 118.865
• FIA sertifikat: Grade 1
• Najbrži krug: 1:21.046 (Rubens Barikelo, Ferrari F2004, 2004, Formula 1)
• Godina otvaranja: 1922.
• Prethodna imena: Circuito di Milano, Autodromo di Monza
• Glavni događaji: Velika nagrada Italije u Formuli 1, GT World Challenge Europe, Monza Rally Show.

Autodromo Nazionale di Monza odnosno F1 Monza je jedna od najstarijih trkačkih staza na svetu i treća izgrađena specijalno za motosport nakon Bruklandsa i Indijanapolisa. 

Završena 1922. godine, smeštena je u kraljevskom parku u Monci, severno od Milana. Monza Circuit se ističe svojom dužinom od 5,793 km i jednostavnom, ali tehnički zahtevnom konfiguracijom sa dugačkim pravcima i minimalnim brojem krivina.

Monza F1 – kratak osvrt na istoriju

Tokom svoje istorije, staza je pretrpela mnoge izmene kako bi se povećala bezbednost i smanjile ekstremne brzine koje su često bile uzrok fatalnih nesreća. Od originalne konfiguracije sa visokim nasipima (ovalnim delom), staza je prešla na moderniji format sa šikanama koje smanjuju brzinu u ključnim zonama. 

Posebno je poznata po ključnim sekcijama kao što su krivine "Lesmo", "Ascari" i legendarna "Parabolika", koja je 2021. preimenovana u "Alboreto" u čast Alberta Alboreta.

GP Monza F1 je domaćin Velike nagrade Italije u Formuli 1 od 1950. godine, uz izuzetak 1980. godine kada se trka održala u Imoli. 

Pored Formule 1, staza je ugostila veliki broj takmičenja, uključujući trke GT automobila, Svetski šampionat izdržljivosti (WEC), MotoGP i Svetski superbajk šampionat (WSBK). Godine 2020. Monca F1 je bila domaćin završnice Svetskog reli šampionata (WRC), a staza je korišćena za nekoliko etapa.

Monca GP je poznata i po svojim ekstremnim brzinama. Na stazi su zabeleženi najbrži krugovi u Formuli 1, uključujući rekordni kvalifikacioni krug Luisa Hamiltona iz 2020. godine sa prosečnom brzinom od 264.362 km/h. Zbog svojih tehničkih zahteva, staza pruža spektakularne trke koje često odlučuju male razlike.

Monza F1 – smrtni slučajevi na stazi Monca

Godina	Ime vozača	Vrsta nesreće	Lokacija
1922	Fritz Kuhn	Nesreća tokom treninga za Veliku nagradu Italije	Nepoznato
1928	Emilio Materassi i 27 gledalaca	Automobil uleteo u publiku	Startna linija
1933	Giuseppe Campari, Borzacchini, Czaykowski	Masovna nesreća tokom Grand Prix-a	Južna krivina
1955	Alberto Ascari	Nesreća tokom testiranja	Krivina Ascari
1961	Wolfgang von Trips i 14 gledalaca	Kolizija pri ulasku u Paraboliku	Parabolika
1970	Jochen Rindt	Nesreća tokom treninga	Parabolika
1973	Renzo Pasolini, Jarno Saarinen	Masovna nesreća u klasi motocikala	Krivina Grande
1978	Ronnie Peterson	Nesreća tokom starta	Startna linija
2000	Paolo Gislimberti (marshal)	Pogodio ga deo automobila nakon nesreće u prvoj krivini	Roggia chicane

Tokom istorije staze Monca, nekoliko tragičnih nesreća obeležilo je njenu reputaciju. Fritz Kuhn (1922) stradao je tokom treninga za Veliku nagradu Italije, u nesreći čija tačna lokacija nije poznata. 

Emilio Materassi (1928) poginuo je zajedno sa 27 gledalaca kada je njegov automobil izleteo u publiku kod startne linije, što je ostalo upamćeno kao jedna od najtežih nesreća u istoriji motorsporta.

Giuseppe Campari, Borzacchini i Czaykowski (1933) izgubili su živote u masovnoj nesreći tokom Grand Prix-a, u opasnoj južnoj krivini. Alberto Ascari (1955), četvorostruki šampion Formule 1, stradao je tokom privatnog testiranja u krivini koja danas nosi njegovo ime. 

Wolfgang von Trips (1961) i 14 gledalaca poginuli su nakon što je njegov automobil sudario pri ulasku u Paraboliku i izleteo u publiku, izazvavši jednu od najtragičnijih nesreća u istoriji Formule 1.

Jochen Rindt (1970), jedini vozač koji je posthumno osvojio titulu šampiona Formule 1, poginuo je u nesreći tokom treninga u Paraboliku, usled kvara na kočnicama. U klasi motocikala, Renzo Pasolini i Jarno Saarinen (1973) stradali su u masovnoj nesreći u krivini Grande. Ronnie Peterson (1978) pretrpeo je teške povrede tokom starta trke i preminuo sledećeg dana zbog komplikacija.

Na kraju, Paolo Gislimberti (2000), član trkačke ekipe, poginuo je nakon što ga je pogodio deo automobila u nesreći u Roggia šikani, podsećajući na rizike kojima su izloženi i radnici pored staze. Svaka od ovih tragedija ostavila je trajan trag i uticala na unapređenje bezbednosnih standarda na Monci i u motosportu.

17. F1 Azerbaijan Grand Prix - Baku City Circuit

• Lokacija: Trg Azadlik, Baku, Azerbejdžan
• Dužina staze: 6,003 km
• Broj krivina: 20
• Kapacitet gledalaca: 18.500
• FIA sertifikat: Grade 1
• Najbrži krug: 1:43.009 (Šarl Lekler, Ferrari SF90, 2019, Formula 1)
• Godina otvaranja: 2016.
• Glavni događaji: Velika nagrada Azerbejdžana u Formuli 1, Evropska nagrada Formule 1 (2016).

Baku City Circuit je jedna od najnovijih staza na kalendaru Formule 1, a prvi put je korišćena 2016. godine tokom Evropske Velike nagrade. 

Dizajnirao ju je poznati već pomenuti arhitekta Hermann Tilke, dok je inicijativa za njen razvoj potekla od bivšeg predsednika Formule 1, Bernija Eklstona. 

Staza se proteže kroz centar Bakua, kombinujući moderne delove i istorijske lokacije, poput Palate Širvanšaha i Djevojačke kule.

Jedinstvena konfiguracija staze uključuje najuži segment Formule 1, širine samo 7,6 metara, kao i jednu od najdužih pravih deonica od 2,2 km. 

Ova pravac omogućava postizanje ekstremnih brzina koje prelaze 360 km/h, što je čini jednom od najbržih uličnih staza na svetu. Baku F1 takođe ima anticikličan raspored, što znači da se vozi suprotno od kazaljke na satu.

Staza je poznata po zahtevnoj mešavini dugih pravaca, tehničkih sektora i minimalnih zona izletanja, što vozačima ostavlja malu marginu za greške. Vozači posebno ističu izazove vezane za zavoje oko Starog grada, gde blizina zidova dodatno otežava manevar. 

Uprkos kritikama o sigurnosnim aspektima, poput lokacije ulaska u boks i labavih poklopaca odvoda, FIA je potvrdila da staza ispunjava sve standarde.

Takođe, staza je u više navrata bila mesto incidenata. Tokom prvih treninga za Veliku nagradu 2019. godine, Džordž Rasel je naleteo na poklopac odvoda, što je izazvalo prekid sesije. Sličan incident dogodio se 2016. godine, kada je Valtteri Botas doživeo značajnu štetu na svom bolidu zbog labavog odvoda.

Baku GP je poznat po impresivnim brzinama koje bolidi dostižu. Tokom kvalifikacija za Evropsku Veliku nagradu 2016. godine, Botas je postigao nezvanični rekord brzine u Formuli 1 od 378 km/h. Ovaj rekord prevazilazi prethodni iz Monce, koji je iznosio 372 km/h.

Azerbaijan Grand Prix staza je omiljena među vozačima zbog svoje kompleksnosti i kombinacije brzih sekcija i tehničkih krivina. Međutim, pojedini sektori, poput ulaza u boks, često izazivaju kontroverze zbog svoje blizine glavnom pravcu.

18. F1 Singapore Grand Prix – Velika nagrada Singapura

• Lokacija: Downtown Core i Kallang, Singapur
• Dužina staze: 4,940 km (trenutna konfiguracija)
• Broj krivina: 19 (2023–prezent)
• Kapacitet gledalaca: preko 90.000
• FIA sertifikat: Grade 1
• Najbrži krug: 1:34.486 (Danijel Rikardo, RB VCARB 01, 2024, Formula 1)
• Godina otvaranja: 2008.
• Glavni događaji: Velika nagrada Singapura u Formuli 1 (2008–2019, 2022–prezent).

Marina Bay Street Circuit, poznata i kao singapurska ulična staza, prvi put je ugostila Formulu 1 2008. godine. 

Formula 1 Singapore poseduje stazu dizajniranu od strane kompanije KBR i deo je urbanog pejzaža Singapura, prolazeći pored kultnih lokacija kao što su Marina Bay Sands, Fullerton Hotel i Singapurski točak. 

Prva noćna trka u istoriji Formule 1 održana je upravo ovde, čime je staza postala prepoznatljiva širom sveta.

Od otvaranja Singapur F1 staza je prošla kroz brojne izmene kako bi unapredila sigurnost i omogućila bolje prilike za preticanje. Jedan od najpoznatijih sektora, „Singapore Sling“ šikana na krivini 10, uklonjena je 2013. godine zbog kritika vozača, koji su je smatrali opasnom. 

U 2023. godini, staza je privremeno revidirana, smanjujući broj krivina sa 23 na 19, što je rezultiralo bržim krugovima.

Marina Bay Street Circuit je poznata po svojoj zahtevnosti, sa oštrim krivinama i minimalnim zonama za izletanje, što ostavlja vozačima vrlo malo prostora za greške. 

Staza je često kritikovana zbog neravne podloge, posebno na segmentima poput Raffles Boulevarda, što dodatno otežava kontrolu bolida. U kombinaciji sa tropskom vlažnošću Singapura, staza predstavlja veliki fizički izazov za vozače.

F1 Singapore trka ima četiri DRS zone, omogućavajući veće prilike za preticanje na dugim pravcima kao što je Raffles Avenue. 

Oštro kočenje na ulazu u krivinu 7 sa brzina od 320 km/h na samo 127 km/h zahteva preciznost i stabilnost bolida. Krivine 11 do 13, revidirane 2015. godine, sada pružaju dodatne mogućnosti za preticanje, dok je tehnička sekcija oko Esplanade mosta ostala ključna za optimalno vreme kruga.

Kao domaćin prve noćne trke u Formuli 1, staza koristi specijalizovane reflektore koji pružaju osvetljenje četiri puta jače od onog na stadionima. 

Formula one Singapore ima osvetljenje dizajnirano da minimizira odsjaj i refleksiju na mokrim površinama, obezbeđujući optimalne uslove za vozače i visoku kvalitetu televizijskog prenosa.

 

19. F1 United States Grand Prix – Cota Austin GP

• Zvanično ime: Formula 1 Pirelli United States Grand Prix 2024
• Lokacija: Circuit of the Americas, Ostin, Sjedinjene Američke Države
• Datum: 18.–20. oktobar 2024.
• Broj krugova: 56
• Dužina staze: 5,513 km
• Ukupna dužina trke: 308,405 km
• Broj održanih trka: 45
• Prva trka: 1959.
• Najviše pobeda: Lewis Hamilton (6)
• Najuspešniji tim: Ferrari (11 pobeda)

Circuit of the Americas (COTA Austin) smešten u glavnom gradu Teksasa, Ostinu, jedna je od najmodernijih i najizazovnijih ako poredimo sve staze Formule 1. F1 Austin staza je izgrađena specifično za potrebe ove Formula 1 trke i otvorena 2012. godine. 

Tako se United States GP nakon četvorogodišnje pauze vratio u SAD. 

Dizajnirao ju je čuveni Hermann Tilke, inspirisan legendarnim segmentima staza poput Silverstonea, Suzuke i Hockenheima.

Jedna od najprepoznatljivijih karakteristika Moto GP Austin staze je uspon ka krivini 1, koji se penje pod nagibom od čak 11% i pruža vozačima izazovan ulazak u ovu oštru levu krivinu. 

Tokom kruga, vozači prolaze kroz dinamične sektore koje poseduje F1 US Grand Prix. Takva je, na primer, krivina 3–9 inspirisanih Magots–Beckets sekcijom na Silverstonu, i tehničke sporije delove koji zahtevaju precizno kočenje.

F1 Austin je dobio desetogodišnji ugovor za održavanje trke u maju 2010. godine, ali su tokom gradnje nastali problemi zbog kašnjenja u realizaciji ugovora. 

U jednom trenutku postojala je sumnja da Velika nagrada Amerike uopšte biti održana. Ipak, problemi su prevaziđeni, gradnja je završena, i prva GP Texas trka održana je 18. novembra 2012. godine. Pol poziciju je osvojio Sebastijan Fetel, dok je Luis Hamilton pobedio u uzbudljivoj trci za Meklaren.

Trka je postala ključni događaj za Ostin, doprinoseći njegovoj ekonomskoj i kulturnoj ekspanziji.

 Iako je poseta opala 2015. godine zbog povratka VN Meksika, 2016. donela je rekordnu gledanost zahvaljujući borbi za titulu između Hamiltona i Rosberga, kao i muzičkom događaju "F1 Rocks".

Luis Hamilton je dominirao ovom stazom između 2014. i 2017. godine sa četiri uzastopne pobede, dok je u 2018. Kimi Raikonen prekinuo taj niz i doneo Ferrariju pobedu, koja je ujedno bila poslednja u njegovoj karijeri. Sledeće godine trijumfovao je Valteri Botas u Mercedesu.

Zbog pandemije COVID-19, trka nije održana 2020. godine, ali se vratila 2021, zadržavši svoje mesto kao ključni deo kalendara Formule 1. 

Ostin je pokazao ambiciju da ugosti čak dve trke u jednoj sezoni, ali taj plan nije realizovan.

Circuit of the Americas ostaje simbol vrhunskog inženjeringa i trkačkog uzbuđenja, kombinujući tehnički izazov za vozače i spektakl za publiku.

 

20. F1 Mexico Grand Prix – Velika nagrada Meksika

• Lokacija: Meksiko Siti, Meksiko
• Kapacitet: 110.000 gledalaca
• Dužina staze: 4,304 km
• Broj krivina: 17
• Prva trka: 1962. godine (nešampionska), 1963. godine (šampionska)
• Najbrži krug: 1:17.774 (Valtteri Bottas, Mercedes, 2021)

Autódromo Hermanos Rodríguez, nazvan po meksičkim vozačima Rikardu i Pedru Rodrigezu, predstavlja jednu od najposebnijih staza u kalendaru Formule 1, poznatu po svojoj visokoj nadmorskoj visini od 2.238 metara. 

Tanka atmosfera stvara jedinstvene izazove za vozače i njihove bolide, smanjujući otpor vazduha, ali i povećavajući zahtevnost motora i aerodinamike.

F1 Mexico GP se nalazi u javnom parku Magdalena Mišuka i u vlasništvu je Grada Meksiko Sitija, dok njome upravlja korporacija CIE preko svoje podružnice OCESA. 

Staza je domaćin raznih događaja, uključujući NASCAR, Formula E i brojne muzičke festivale poput Electric Daisy Carnival-a.

Izgrađena 1959. godine, staza je prvobitno nosila naziv Autódromo Magdalena Mixhuca. 

Prva Formula 1 trka, održana 1962. godine kao nešampionska, postala je šampionska već naredne godine. Zatvaranje staze 1970. godine usled prenatrpanosti publike označilo je kraj prve ere F1 u Meksiku. 

Drugi period počinje 1986. godine, ali završava 1992. zbog lošeg stanja infrastrukture.

Povratak Formule 1 2015. godine donosi značajne promene u konfiguraciji staze pod nadzorom Hermana Tilkea. Modifikacije uključuju produžavanje startno-ciljnog pravca, modernizaciju zavoja i dodavanje dela koji prolazi kroz stadion "Foro Sol". 

Ove izmene omogućile su atraktivniji spektakl za publiku, uz zadržavanje izazova za vozače.

Karakteristike “Meksiko Formula 1 staze”

Staza kombinuje tehnički zahtevne sekcije i duge pravce, uključujući čuveni startno-ciljni pravac dužine 1,2 km, gde bolidi dostižu brzine preko 360 km/h. 

Završni deo staze uključuje kultnu krivinu Peraltada, koja je zbog sigurnosnih razloga preuređena kako bi se omogućio prolazak kroz stadion. 

Aerodinamička konfiguracija bolida na ovoj stazi zahteva visoki nivo potisne sile, dok visoka nadmorska visina dodatno smanjuje otpor vazduha, omogućavajući veće brzine na pravcima.

F1 Mexico Formula One – zanimljivosti

Staza je upamćena po spektakularnim trkama, uključujući povratak Formule 1 2015. godine, kada je publika s oduševljenjem dočekala ovaj događaj. 

Maksimalna brzina zabeležena na stazi tokom 2024. iznosila je 362,5 km/h. Takođe, staza je domaćin nezaboravnih trka poput CART šampionata 2002. godine, koji je privukao više od 400.000 gledalaca.

Autódromo Hermanos Rodríguez ostaje simbol motorsport tradicije u Latinskoj Americi, spajajući tehničku sofisticiranost modernih trka sa nasleđem legendi koje su ostavile neizbrisiv trag na ovoj kultnoj stazi.

21. F1 Brazil Grand Prix – Velika nagrada Brazila

Autódromo José Carlos Pace, poznatiji kao Interlagos F1, nalazi se u Sao Paulu, Brazil, i predstavlja jednu od najprepoznatljivijih staza u svetu motorsporta. 

Staza je duga 4,309 km, ima 15 krivina i kapacitet od 60.000 gledalaca. Od svog otvaranja 12. maja 1940. godine, postala je simbol brazilske trkačke kulture i domaćin je mnogobrojnih prestižnih takmičenja, uključujući Formulu 1, Stock Car Brasil i Mil Milhas Brasil.

Istorijat i karakteristike Sao Paolo GP staze Formule 1

Izgradnja Interlagosa započeta je 1938. godine, nakon što su planovi za stambeni kompleks na tom području propali zbog ekonomske krize. Inspirisana stazama poput Roosevelt Raceway-a i Indianapolis Motor Speedway-a, staza je prvobitno nosila naziv "Autódromo de Interlagos", što na portugalskom znači "između jezera", jer se nalazi između veštačkih jezera Guarapiranga i Billings.

Godine 1985. staza je preimenovana u čast brazilskog vozača Formule 1, Joséa Carlosa Pacea, koji je tragično nastradao u avionskoj nesreći 1977. Tokom godina, staza je bila domaćin mnogih nezaboravnih trenutaka, uključujući i spektakularne završnice sezone Formule 1, poput titula Fernanda Alonsa (2005, 2006) i Kimi Raikonena (2007), kao i dramatične pobede Felipea Mase 2008. godine.

Interlagos se ističe jedinstvenim karakteristikama, uključujući konfiguraciju koja prati prirodne uspone i padove terena. Ovaj dinamičan profil staze otežava upravljanje bolidima i zahteva fizičku spremnost vozača. Pored toga, staza se vozi u suprotnom smeru kazaljke na satu, što dodatno opterećuje vratne mišiće vozača.

Klima Sao Paula doprinosi nepredvidivosti trka na Interlagosu. Iznenadne promene vremena i česta kiša često značajno utiču na strategiju timova i rezultate trka, čineći je jednom od najuzbudljivijih staza u kalendaru Formule 1.

Modernizacija Interlagos F1 staze

Originalna konfiguracija staze iz 1940. bila je duga 7,960 km, sa dugim pravcima i brzim krivinama. Zbog bezbednosnih problema i neadekvatne infrastrukture, staza je 1990. skraćena na 4,309 km, uz značajne promene koje su uključivale uvođenje novih krivina i modernizaciju zaštitnih barijera.

Tokom 2007. izvršena je sveobuhvatna obnova koja je uključivala zamenu kompletnog asfalta, unapređenje ulaza u pit lane i izgradnju novih tribina. Ove promene su značajno poboljšale sigurnost i omogućile lakši pristup gledalaca stazi.

Godine 2012. najavljene su dodatne modernizacije, uključujući novi pit kompleks i proširenje zona za izletanje. Međutim, startno-ciljni pravac ostao je na originalnoj poziciji, uz poboljšanja infrastrukture kako bi zadovoljila sve FIA standarde.

22. F1 Las Vegas Grand Prix  – Las Vegas Street Circuit 

• Lokacija: Paradise, Nevada, Sjedinjene Američke Države
• Staza: Las Vegas Strip Circuit
• Dužina staze: 6,201 km (3,853 milje)
• Broj krivina: 17
• Broj krugova: 50
• Ukupna distanca trke: 309,958 km (192,599 milja)
• Glavna karakteristika: Pravac dužine 1,9 km kroz Las Vegas Strip
• Kapacitet: Trajni pit i paddock objekti izgrađeni od strane Formule 1
• Dizajn staze: Tilke GmbH pod vođstvom Karstena Tilkea
• Prva trka: 18. novembar 2023.
• Broj održanih trka: 1 (zaključno sa 2023. godinom)
• Pobednik prve trke: Max Verstappen (Red Bull Racing)
• Najbrži krug: Oscar Piastri (McLaren-Mercedes), 1:35.490
• Jedinstvena osobina: Noćna trka na privremenoj uličnoj stazi pored čuvenih kazina.

F1 Las Vegas Grand Prix održava se na ulicama Paradisea, u Nevadi, i predstavlja jedan od najnovijih dodataka kalendaru Formule 1. Prva trka vožena je 18. novembra 2023. godine, na privremenoj uličnoj stazi koja prolazi kroz čuvenu Las Vegas Strip aveniju. 

Dogovor između Formule 1 i grada Las Vegasa predviđa održavanje trke najmanje do 2025. godine, s namerom da ovaj događaj postane trajni deo šampionata.

Prva trka u Las Vegasu 2023. godine bila je povratak Formule 1 u ovaj grad posle duže od četiri decenije, budući da je prethodni F1 događaj, Caesars Palace Grand Prix, održan 1982. godine. Ujedno, ovo je bila i prva ulična trka u Las Vegasu od Champ Car Grand Prix trke 2007. godine. 

Las Vegas GP 2023. bio je treći događaj Formule 1 u Sjedinjenim Američkim Državama te godine, uz Miami Grand Prix i United States Grand Prix u Ostinu, što je prvi put od 1982. da su tri trke Formule 1 održane na američkom tlu u jednoj sezoni.

Staza, duga 6,201 km, sadrži 17 krivina i vozi se 50 krugova, što čini ukupnu distancu od 309,958 km. Projektovana je od strane Tilke GmbH pod vođstvom Karstena Tilkea, sina poznatog dizajnera staza Hermanna Tilkea. 

Formula 1 Las Vegas je otkupila zemljište u blizini Las Vegas Stripa kako bi izgradila trajne objekte za pit stopove i paddock, koji se koriste tokom trkačkih vikenda.

Trkačka konfiguracija uključuje tri duga pravca, uključujući centralni pravac dužine 1,9 km koji prolazi kroz Las Vegas Strip. Staza prolazi pored najpoznatijih kazina, čime se dodatno osnažuje glamur i spektakl ovog događaja.

Prvi pobednik Las Vegas Grand Prixa bio je Max Verstappen iz Red Bull Racing tima, dok je Charles Leclerc iz Ferrarija zauzeo drugo mesto, a njegov timski kolega Sergio Pérez završio treći. Najbrži krug trke ostvario je Oscar Piastri iz McLaren-Mercedesa, s vremenom od 1:35.490.

23. F1 Qatar Grand Prix – Doha GP

• Lokacija: Lusail, Al Daayen, Katar, severno od Dohe
• Dužina staze: 5,419 km (3,367 mi)
• Broj krivina: 16
• Glavni pravac: 1,068 km (0,664 mi)
• Kapacitet: 52.000 mesta
• Izgradnja: Završena 2004. godine, trošak 58 miliona dolara
• Veštačka trava: Sprečava nanošenje peska na stazu

Istorija:

• Staza otvorena 2004. godine uz inauguralnu Qatar Grand Prix trku u MotoGP-u, pobednik Sete Gibernau.
• 2007: Instalacija stalne rasvete za noćne trke, najveći sportski osvetljeni projekat u to vreme.
• 2008: Prva noćna MotoGP trka u istoriji.
• 2009: GP2 Asia Series organizovao noćnu trku.
• 2021: Prva Formula 1 trka – Qatar Grand Prix.
• 2023: Renovacija staze i povećanje kapaciteta na 52.000 mesta.
• 2024: Lusail će biti domaćin otvaranja FIA World Endurance Championship sezone.

Dodatne informacije:

• Staza je poznata po veštačkoj travi koja sprečava nanošenje peska iz pustinje na trkačku površinu.
• Opremljena za organizaciju noćnih trka, uz sofisticiranu rasvetu i modernizovane objekte.

 

Lusail International Circuit je trkačka staza smeštena u blizini grada Lusail, severno od Dohe, Katar. Staza ima dužinu od 5,419 km (3,367 mi) i sastoji se od 16 krivina. Glavna pravac dugačak je 1,068 km (0,664 mi), a veštačka trava oko staze sprečava nanošenje peska.

Izgradnja F1 staze u okviru F1 Qatar Grand Prix trke završena je za manje od godinu dana 2004. godine, uz angažovanje 1.000 radnika i ukupne troškove od 58 miliona dolara. 

Te godine staza je bila domaćin prve trke Qatar Grand Prix u MotoGP seriji, koju je osvojio Sete Gibernau. Godine 2007. instalirana je stalna rasveta za noćne trke, što je tada predstavljalo najveći sportski osvetljeni projekat na svetu.

Prva noćna MotoGP trka održana je 2008. godine, dok je GP2 Asia Series takođe organizovao noćnu trku 2009. Staza je ugostila i takmičenja kao što su World SBK (2005–2009, 2014–2019) i WTCC Race of Qatar (2015–2017).

U okviru širenja kapaciteta i modernizacije, Lusail je 2021. godine bio domaćin prve Formula 1 trke pod nazivom Qatar Grand Prix, koja je postala redovan deo šampionata. Pre druge trke u 2023. godini, kapacitet staze povećan je na 52.000 mesta, a celokupni objekti su renovirani.

Od 2024. godine staza Lusail International Circuit će biti domaćin otvaranja sezone FIA World Endurance Championship-a, uključujući trku Qatar 1812 km i predsezonsko testiranje.

24. Abu Dhabi Grand Prix – Yas Marina Circuit

• Lokacija: Yas Island, Abu Dhabi, UAE
• Kapacitet: 60.000 gledalaca
• Dužina staze: 5,281 km (3,281 mi)
• Broj krivina: 16
• Najduži pravac: 1,14 km (0,71 mi)
• Promena nadmorske visine: 10,7 m (35 ft)
• Godina otvaranja: 2009
• Cena izgradnje: 1,322 milijarde dolara
• Arhitekta: Hermann Tilke
• Tip osvetljenja: Trajno, najveći projekat osvetljenja sportskog kompleksa na svetu

Yas Marina Circuit, lociran na Yas Islandu u Abu Dabiju, predstavlja jedinstveno mesto koje je domaćin Velike nagrade Abu Dabija od 2009. godine. 

Dizajnirao ga je poznati arhitekta Hermann Tilke, a staza je otvorena iste godine uz trošak od 1,322 milijarde dolara. 

Sa kapacitetom od 60.000 gledalaca i dužinom od 5,281 kilometar, staza se ističe ne samo svojom veličinom već i svojom modernom infrastrukturom, koja uključuje pet tribina i jedinstvenu pit lejnu koja prolazi ispod staze.

Jedna od karakteristika Yas Marina Circuita je korišćenje graywacke agregata za površinu staze, uvezenog iz Engleske. Ovaj materijal pruža izuzetno prijanjanje, ali dovodi do povećanog habanja guma, što dodaje izazov vozačima. Dizajn staze uključuje spektakularne krivine i najduži pravac od 1,14 kilometara, omogućavajući visok nivo brzine i dinamične trke.

Prvi test staze održan je kroz GP2 Asia Series, neposredno pre Velike nagrade 2009. godine. Yas Marina je od tada postao domaćin mnogim prestižnim trkama, uključujući Gulf 12 Hours, Asian Le Mans Series, i Ferrari Challenge. Pored trka, staza je korišćena i za finalnu etapu biciklističkog Abu Dhabi Tour-a.

U 2021. godini, Abu Dhabi F1 je prošla kroz značajne modifikacije kako bi se povećale mogućnosti preticanja. Krivine 4, 5 i 6 zamenjene su manje oštrom krivinom, dok su krivine 11 do 14 preoblikovane u zakrivljenu, nagnutu krivinu. 

Krivine 18 do 20 su izmenjene kako bi se omogućilo više brzine, čineći stazu atraktivnijom za vozače i publiku.

Dok su neki vozači, poput Fernanda Alonsa i Nika Rosberga, pohvalili stazu zbog raznovrsnosti krivina, drugi, kao što je Kimi Räikkönen, izrazili su nezadovoljstvo nekim njenim delovima. Posebno je kritikovana pit lejna, koja se pokazala kao tehnički izazovna, premda nije bilo incidenata.

Formula 1 Abu Dhabi nastavlja da fascinira svojim modernim dizajnom i noćnim osvetljenjem, što UAE GP čini jednim od najprepoznatljivijih mesta u svetu motorsporta. Staza kombinuje inovativnu tehnologiju i izazovan teren, čineći je ključnim događajem u kalendaru Formule 1.

Trka Formule 1 ili “Velika nagrada” (Grand Prix)

Sve trke Formule 1 tokom sezone u svom nazivu nose epitet “Velika nagrada” (Grand Prix), dok se u drugom delu imena nalazi ime zemlje gde se F1 trka održava.

Ne postoji tačno određen broj F1 trka, već se svake godine njihov broj menja, dok je trend da ih u poslednjih nekoliko godina imamo sve više, kako popularnost ovog sporta raste.

Neophodno je da sve staze Formule 1 budu u skladu sa bezbednosnim i drugim striktnim protokolima koje je postavila FIA (Međunarodna automobilska federacija).

Iako se Formula 1 staze razlikuju, za sve je univerzalna dužina ukupne kilometraže za celu trku od 305km, sa izuzetkom Monaka, gde trka Formula 1 takmičenja traje 260km zbog specifičnosti staze. Oblik staze i dužina kruga su različiti i upravo u tome jeste čar praćenja cele sezone.

Kako izgleda format “Velike nagrade” i koliko trka uključuje?

Grand Prix trka Formule 1 o kojoj smo govorili u prethodnim redovima samo je veliko finale svih aktivnosti koje tokom vikenda uključuju 5 događaja, od čega se 2 dešavaju u petak, 2 u subotu i jedan u nedelju.

Prva 3 događaja su zapravo trening za vozače, svaki po 1h u kome oni mogu u netakmičarskom formatu da testiraju svoj bolid i stazu. U nekim zemljama se organizuje samo 2 treninga, dok se umesto trećeg organizuje sprint - kraća trka od 100km. 

Kvalifikaciona trka je prva takmičarskog karaktera i održava se u subotu. Kvalifikacije traju sat vremena i ovako izgleda njihov format:

• Prva sesija Q1 u trajanju od 15 minuta;

• Druga sesija Q2 u trajanju od 15 minuta;

• Treća sesija Q3 u trajanju od 12 minuta.

Između svake sesije su pauze od 8 i 7 minuta, a kada se sve minutaže saberu, dobijamo predviđenih sat vremena.

Na kraju prve sesije, najsporijih 5 vozača su eliminisani i oni kreću trku sa poslednjih pozicija. U drugoj sesiji se proces ponavlja, tako da u trećoj sesiji imamo preostalih 10 vozača. Najbrži od 10 vozača iz poslednje sesije kvalifikacija zauzima prvo mesto pred sutrašnju trku, i dobija samim tim startnu prednost.

I za sam kraj, Grand Prix trka, odnosno “Velika nagrada”, rezervisana za nedelju. Trku započinju svi u isto vreme, ali ne i sa istih pozciija. Prvo mesto u redu pred start F1 trke zauzima vozač koji je imao najbolje vreme tokom kvalifikacija. Cilj je završiti trku prvi, sa tim da se bodovi dobijaju i za druge pozicije, te kasnije sabiraju za ukupni rezultat.

U nastavku ćemo se detaljnije pozabaviti proceduralnim pravilima, kaznenim poenima, načinom bodovanja i obuhvatiti sve što je važno.

F1 bodovanje - koliko se poena dobija za koju poziciju?

F1 bodovi se raspoređuju posle svake trke na 10 vozača koji prvi prođu kroz cilj. Naravno, visina bodova za vozača zavisi od toga koju poziciju u prvih 10 zauzme.

Prema tome, Formula 1 bodovanje izgleda ovako:

• 25 poena dobija pobednik;

• 18 poena za drugo mesto;

• 15 poena za treće;

• 12 poena za četvrto;

• 10 poena za peto;

• 8 poena za šesto;

• 6 poena za sedmo;

• 4 poena za osmo;

• 2 poena za deveto;

• 1 poen za deseto.

Dobija se i 1 dodatni poen za najbrže odvezeni krug tokom Grand Prix trke, ukoliko taj vozač završi u top 10. Još jedna od opcija kada je moguće dobiti poene jeste na trkama koje organizuju sprinteve umesto poslednjeg treninga. Prvih 8 takmičara dobija poene, prvi 8, a poslednji 1. S obzirom da svaki tim u formuli ima po 2 vozača, njihovi poeni sa sabiraju timski. 

U još jednom Balkan Bet blog članku saznajte i ko su najbolji vozači Formule 1 svih vremena i koliko su pobeda, trka i poena ostvarili tokom karijere.

Formula 1 pravila za zastave i LED svetla

Ukoliko ste nekada posmatrali F1 trke, sigurno ste primetili i kako u nekom trenutku ljudi koji ne učestvuju u vožnji sa strane pored staze mašu zastavama određene boje. Mahanjem zastavama određene boje se vozačima daje signal o dešavanjima na stazi. Danas su u modernoj eri zastave zamenjene LED svetlima.

Iako su vozači na stalnoj radio vezi sa svojim timom, zastave i LED svetla im dodatno naglašavaju određenu situaciju na stazi koju ne bi smeli da propuste.

Evo i šta znači koja boja:

• Žuta zastava: obaveštava vozače da se na stazi desio određeni incident. Ukoliko je u pitanju jedna žuta zastava, vozač bi trebao da uspori, a ukoliko su u pitanju dve, najverovatnije će biti neophodno da zaustavi svog bolida što je pre moguće;
• Zelena zastava: obično ide nakon žute zastave i obaveštava da je incident iza vozača, odnosno da je prošao, tako da sada slobodno mogu dodati gas i bezbedno nastaviti sa trkom;
• Crvena zastava: obaveštava vozače da je nastavak vožnje usled vremenskih uslova ili iz drugih razloga nebezbedan i da se moraju vratiti do svog pit-stopa;
• Plava zastava: koristi se kada je potrebno obavestiti sporijeg vozača da im se brži vozač približava otpozadi, kako bi bili svesni njihovog prisustva. Kontrolori trke će kazniti vozače ukoliko ignorišu ovaj signal i ne dozvole nesmetan prolaz bržem vozaču;
• Crno-bele zastave: njome se maše onog trenutka kada neko od vozača vozi previše agresivno ili seče ugao drugim trkačima. Ova zastava je znak da se njihovo ponašanje na stazi mora promeniti, inače im preti diskvalifikacija;
• Crna zastava: koristi se da obavesti vozača da je usled nepoštovanja pravila diskvalifikovan i da se momentalno mora udaljiti sa staze odlaskom u pit stop;
• Crno-narandžasta zastava: ukazuje na to da vozač ima mehaničkih problema sa bolidom, te da mora napustiti stazu i otići u pit-stop radi sanacije problema;
• Kockasta crno-bela zastava: ukazuje na završetak sesije u kvalifikacijama, trke ili treninga.

F1 gume - koje vrste guma za Formulu 1 postoje?

Evolucija guma prešla je od univerzalnih guma sa šarama do specijalizovanih Pirelli guma, poznatih kao “mešavine”, koje pružaju različite nivoe prijanjanja. Svaka trka Formula 1 takmičenja uključuje meke, srednje i tvrde gume F1, svaka sa svojim specifičnim karakteristikama: 

• meke pružaju prijanjanje, ali se brzo troše;
• tvrde traju duže, ali pružaju manje prijanjanja;
• srednje gume nude balansirani kompromis. 

Pravila nalažu upotrebu najmanje dve vrste guma po trci, dodajući strategiju u izbor guma i planiranje zaustavljanja u boksu. U slučaju kiše, pravila se prilagođavaju upotrebom Formula 1 gume sa šarama.

Za 2023. godinu, Pirelli nudi šest različitih mešavina, od C0 (najtvrđe) do C5 (najmekše), ali na svakoj trci su dostupne samo tri, označene bojama na bočnim stranama za lakšu identifikaciju. Izbor mešavina nije fiksan i može se razlikovati iz trke u trku, ne prateći nužno sekvencijalni redosled.

Vozači i timovi imaju ograničen broj setova guma tokom vikenda, sa specifičnom raspodelom mekih, srednjih i tvrdih guma, uz dodatne setove za vlažne i veoma mokre uslove. 

F1 motori i aerodinamika

Motor je ključni aspekt za ostvarivanje veće brzine i boljih rezultata. U ranijim danima su korišćeni atmosferski motori sa ograničenom snagom, dok su se uz tehnološki napredak počeli koristiti turbopunjači za veču snagu.

Trenutno se koriste hibridni motori koji su kombinacija unutrašnjeg sagorevanja sa elektromotorima, za bolje performasne i manju potrošnju goriva.

U cilju poboljšanja brzine, razna aerodinamička rešenja dovela su do poboljšanja prijanja i stabilnosti zajedno sa brzinom. Spojleri, difuzori i krila znatno su uticali na bolje rezultate.

Formula 1 pit stop

Pit stop F1 trke je jedino mesto gde bilo ko osim vozača može dodirnuti vozilo. Ovde se menjaju gume i obavljaju popravke, dok svaki od 10 timova ima svoj pit. F1 trka je takva da prosto po pravilima zahteva da se vozač minimum jednom zaustavi tokom trke kako bi zamenio gume.

Dozvoljeno je zaustavljati se koliko god puta ukoliko je to potrebno, sa tim da će vozači spustiti broj zaustavljanja na minimum, s obzirom na to da se u pit-stopu gubi dragoceno vreme. Dakle, dok je vozač u pit-stopu, drugi nastavljaju sa trkom regularno.

Takođe, vreme boravka u pit-stopu nije ograničeno, ali po istoj logici iz prethodne rečenice, ovde se čitav tim trudi da zamena guma i potrebne popravke budu obavljene u najkraćem mogućem roku.

Dozvoljena brzina kretanja u zoni pit-stopa je 80km/h, dok vozači dobijaju kazne za ovo prekoračenje.

F1 pravila za vozila (bolide)

Pravila koja se tiču toga kako bolid treba da izgleda i kakve tehničke specifikacije može ili mora da ispunjava, od guma do motora, odnosno glave do pete, regulisana su od strane FIA.

Dovitljivost proizvođača ogleda se u tome da kreiraju vozilo u skladu sa pravilima, ali na taj način da iskoriste svoje prednosti na uštrb protivnika. Pored kvaliteta vozača, performanse bolida su izuzetno važan faktor koji određuje pobednika. 

Prema pravilima, minimalna težina vozila je 796kg, dok su dimenzije retrovizora 150x50mm. Definisano je i koliko goriva mora ostati u vozilu nakon trke, kao i koliko je slobode dozvoljeno dizajnerima koji rade na aerodinamici vozila.         

Sitne korekcije na vozilima su moguće između perioda kvalifikacija, treninga i trke. Sa druge strane, takozvani core setup bolida se mora obaviti pre kvalifikacija, tako da se sa istom mehaničkom postavkom vozač takmiči u kvalifikacijama i tokom trke.   

Formula 1 pravila za 2024. godinu

F1 pravila se iz godine u godinu menjaju, unapređuju i prilagođavaju tehničkim inovacijama, ali i drugim aspektima sporta.

Pred novu sezonu 2024. godine, dva tima su promenila imena. AlphaTauri postaje Visa Cash App RB, dok Alfa Romeo menja ime u Stake F1 Team Kick Sauber. Posebno važno je što će ljubitelji imati prilike da gledaju rekordnih 24 trka F1.

FIA je rešila da od sezone 2024., smanji rok za “pravo na reviziju”. Biće moguće uložiti žalbu u roku od 4 dana za određene situacije i kršenja pravila koje su se desile tokom trke. Takođe, revidirana je i maksimalna moguća kazna za prekršaje utvrđene nakon revizije i ona će iznositi najviše 1 milion evra, dok je do sada iznosila maksimalnih 250.000.

Došlo je i do promena koje se tiču pirotehničkih sredstava. Naime, biće zabranjena upotreba pirotehnike koja može ometati vozače tokom i nakon trke.

Što se tiče promena na bolidima, od 2024. godine će vozači moći da koriste tri komponente MGU-H, ICE, MGU-K, i TC, za razliku od prethodnih kada je bila moguća upotreba svih četiri. 

Dobro je poznato da se bolidi koriste i u promotivne svrhe, pri čemu je do sada bila dozvljeno upotreba sa ograničenjem do 100km, dok je od 2024. ona povećana na 200km.

Komponente koje se koriste na starom bolidu u svrhu testiranja (najmanje 2 godine star) moraju biti makar jednom iskorišćene tokom treninga ili trke. 

2021. godine je Formulu 1 uvedeno ograničenje budžeta kako bi se približile mogućnosti vozačima. Dobar pokazatelj je što su u prethodnoj godini tokom 2023. svi vozači makar jednom uspeli da dodđu do treće sesije kvalifikacione trke.

Povećane su i kapitalne investicije za lošije plasirane timove, tako da prema tome od 2024. u četvorogodišnjem razdoblju, mogućnost trošenja novca izgleda ovako:

• tri najbolje ekipe (Red Bull, Ferrari, Mercedes) - mogu potrošiti za 4 godine 47 miliona evra;
• tri ekipe sa sredine tabele (McLaren, Aston Martin i Alpine) - mogu potrošiti za 4 godine 53 miliona evra;
• četiri najlošije ekipe (Haas, Sauber, RB, Williams) - mogu potrošiti 60 miliona evra.

Od 2024. godine imamo i nove sigurnosne inovacije sa ciljem veće bezbednosti za vozače:

• instalacija cevi ili uređaja za bolji protok vazduha ka vozačima unutar bolida;
• biće povećan sigurnosni okvir oko vozača radi veće izdržljivosti;
• broj dana testiranja guma se povećao sa 35 na 40, kako bi se dodatno testirale gume za kišu.

Nova Formula 1 pravila od 2026. godine

Formula 1 je od 2024. godine dobila sigurnije i zanimljivije takmičenje. Ipak, Nova Formula 1 pravila od 2026. godina donose tehničku revoluciju koja će redefinisati iskustvo trka, stavljajući akcenat na održivost i sam doživljaj na stazi.

1. Manji i lakši bolidi:
• Međuosovinsko rastojanje će biti kraće za 200 mm i iznosiće 3.400 mm, dok će bolidi biti uži za 100 mm i lakši za 30 kilograma.
• Ove izmene će značajno uticati na aerodinamiku, što bi trebalo da omogući lakše preticanje i veću okretnost u krivinama.
2. Zamena DRS-a novim sistemom MOM:
• Manuel Override Mode (MOM) će omogućiti vozačima iza da koriste maksimalnu snagu električnog dela pogonske jedinice, dok to vozači ispred neće moći.
• Za razliku od DRS-a, MOM će koristiti dodatnu energiju iz baterija, pružajući veću efikasnost prilikom preticanja, čak i u krivinama.
3. Aerodinamičke izmene:
• Manji difuzori smanjiće količinu “prljavog vazduha”, omogućavajući automobilima iza da prate bolide ispred bez gubitka stabilnosti.
4. Nove pogonske jedinice:
• Pogonske jedinice će generisati 300% više snage iz baterija (350 kW) i koristiće 100% sintetička goriva koja su ekološki održiva.
5. Veća održivost:
• Ova pravila predstavljaju veliki korak ka potpunoj eliminaciji fosilnih goriva u Formuli 1, čime se sport usklađuje sa globalnim ciljevima održivosti.

Formula 1 trke - kako izgleda Formula 1 kalendar trka za 2024?

Pripremili smo sve Formula 1 staze i kalendarski ih predstavili za sezonu 2024. Svaka Formula 1 trka ima nešto što privlači brojne posetioce i publiku kraj malih ekrana, a saznajte i koje su to trke.

Mesto održavanja	Datum	Runda	Pobednik
Bahrein	29.02.2024.	1	Verstappen M.
Saudijska Arabija	09.03.2024.	2	Verstappen M.
Australija	24.03.2024.	3	Sainz Jr. C.
Japan	07.04.2024.	4	Verstappen M.
Kina	21.04.2024.	5	Verstappen M.
SAD (Majami)	05.05.2024.	6	Norris L.
Italija (Imola)	19.05.2024.	7	Verstappen M.
Monako	26.05.2024.	8	Leclerc C.
Kanada	09.06.2024.	9	Verstappen M.
Španija	23.06.2024.	10	Verstappen M.
Austrija	30.06.2024.	11	Russell G.
Velika Britanija	07.07.2024.	12	Hamilton L.
Mađarska	21.07.2024.	13	Piastri O.
Belgija	28.07.2024.	14	Hamilton L.
Holandija	25.08.2024.	15	Norris L.
Italija (Monca)	01.09.2024.	16	Leclerc C.
Azerbejdžan	15.09.2024.	17	Piastri O.
Singapur	22.09.2024.	18	Norris L.
SAD (Ostin)	20.10.2024.	19	Leclerc C.
Meksiko	27.10.2024.	20	Sainz Jr. C.
Brazil	03.11.2024.	21	Verstappen M.

Sezona 2024. donela je nekoliko očekivanih rezultata, ali i neka iznenađenja koja su osvežila šampionat:

• Verstappenova dominacija: Maks Verstappen nastavio je dominaciju iz prethodnih sezona, sa čak 9 pobeda u dosadašnjem delu sezone. Njegova konstantnost i brzina potvrđuju njegovu lidersku poziciju u šampionatu.
• Iznenađenja na trkama: pobede mladih vozača poput Piastrija u Mađarskoj i Azerbejdžanu, kao i Norrisa u Majamiju, Holandiji i Singapuru, ukazuju na sve veću konkurenciju i dolazak novih talenata na vrh.
• Rekordne performanse: Hamiltonova pobeda u Velikoj Britaniji i Belgiji istakla je njegovu izdržljivost i kvalitet čak i u ovoj fazi karijere, dok su trke u Monaku i Italiji pokazale Leclercov potencijal na tehničkim stazama.
• Tehnički izazovi: timovi poput McLarena i Ferrari-ja postigli su značajan napredak, što se vidi u rezultatima njihovih vozača, ali Red Bull i dalje drži primat zahvaljujući superiornoj strategiji i Verstappenovoj formi.

Nadamo se da ste uživali i da vam je bio koristan naš vodič za Formala 1 pravila, staze i novosti za 2024. godinu.

Očekuje nas uzbudljiv završetak sezone, a pitanje ostaje – može li iko da ugrozi Verstappena u borbi za još jednu titulu?

Formula 1 trke - kako izgleda Formula 1 kalendar trka za 2025?

U nastavku vam donosimo i kalendar za 2025. godinu, koja će biti posebna zbog obeležavanja 75 godina FIA Svetskog šampionata Formule 1.

 

Mesto održavanja	Datum	Runda
Australija	16.03.2025.	1
Kina	23.03.2025.	2
Japan	06.04.2025.	3
Bahrein	13.04.2025.	4
Saudijska Arabija	20.04.2025.	5
SAD (Majami)	04.05.2025.	6
Italija (Imola)	18.05.2025.	7
Monako	25.05.2025.	8
Španija	01.06.2025.	9
Kanada	15.06.2025.	10
Austrija	29.06.2025.	11
Velika Britanija	06.07.2025.	12
Belgija	27.07.2025.	13
Mađarska	03.08.2025.	14
Holandija	31.08.2025.	15
Italija (Monca)	07.09.2025.	16
Azerbejdžan	21.09.2025.	17
Singapur	05.10.2025.	18
SAD (Ostin)	19.10.2025.	19
Meksiko	26.10.2025.	20
Brazil	09.11.2025.	21
SAD (Las Vegas)	22.11.2025.	22
Katar	30.11.2025.	23
Abu Dabi	07.12.2025.	24

S obzirom na rezultate iz 2024. godine, sezona 2025. u Formuli 1 obećava još veći nivo takmičenja i potencijalne promene u dinamici među vodećim timovima. 

Verstappenova dominacija iz protekle sezone svakako ga postavlja kao favorita, ali sve izraženija konkurencija iz timova poput McLarena i Ferrarija nagoveštava zanimljive izazove. 

Uvođenje novih vozača, kao i prelazak iskusnih asova poput Hamiltona u druge timove, može dodatno zakomplikovati poredak. 

Sa najavljenim tehničkim promenama i povećanjem broja trka, očekuje se da 2025. godina donese veću nepredvidivost i dodatno pojača uzbuđenje za ljubitelje Formule 1.

Registrujte nalog na Balkan Betu, pa ćete imati i prilike da se kladite na omiljene vozače i uz malo sreće osvojite lepe sume novca!