Dejan Stanković biografija - sve legendarnom Dekiju

Dejan Stanković je rođen u Beogradu 11. septembra 1978. godine. Bivši fudbaler Crvene zvezde, Lacija i Intera napravio je veliku internacionalnu karijeru, a biografija Dejana Stankovića obogaćena je i zapaženom dugogodišnjom ulogom u reprezentaciji Srbije, za koju je treći na listi sa najviše utakmica u reprezentaciji posle Dušana Tadića (106) i Branislava Ivanovića (105). Posle Save Miloševića bio je kapiten nacionalnog tima, za koji je postigao 15 golova u 103 meča.

Profesionalnu igračku karijeru završio je 2013. u italijanskom Interu, a trenutno je na čelu stručnog štaba ruskog kluba Spartak Moskva. Profesionalnu igračku karijeru završio je 2013. u italijanskom Interu. 

Tokom bogate karijere Deki Stanković je osvajao brojne trofeje. Bio je prvak SR Jugoslavije 1995, dok je u Italiji osvajao titule 2000, 2006, 2007, 2008, 2009. i 2010. godine. Takođe, osvojio je kupove Jugoslavije (1995, 1996. i 1997.) i Italije (2000, 2004, 2005, 2006, 2010. i 2011), kao i italijanski Superkup (1998, 2000, 2005, 2006, 2008. i 2010). 

Njegova internacionalna dostignuća uključuju trofej Kupa pobednika kupova iz 1999. i titulu u Ligi šampiona 2010. Takođe, predstavljao je svoju zemlju na tri Svetska prvenstva (1998, 2006. i 2010) i Evropskom prvenstvu 2000. godine. 

Za sve vas koji cenite pravila fudbalske igre detaljno smo pripremili kako izgleda fudbalski klub bivšeg srpskog asa koji je igrao u veznom redu, no pre toga pogledajte odlične kvote na fudbal, kao i realni tiket dana koji za vas sastavlja Balkan Bet online kladionica.

Tabela hronološki prikazuje klubove i reprezentaciju sa nastupima i golovima

Dejan Stanković fudbaler Zvezde, Lacija i Intera

U svojoj profesionalnoj seniorskoj karijeri igrao je za samo tri klub – Crvenu zvezdu, Lacio i Inter. U svakom je ostavio značajan trag, što ćemo u nastavku teksta i videti. 

Dejan Stanković Zvezda (1995—1998)

Fudbalsku karijeru započeo je u Radničkom iz Nove Pazove, a nakon kraće epizode u Teleoptiku, sa 14 godina prelazi u omladinski pogon Crvene zvezde, gde je brzo pokazao izuzetan talenat.

Debitovao je za prvi tim 11. februara 1995. u pobedi protiv OFK Beograda (2:1), sa samo 16 godina, šest meseci i 19 dana, postavši jedan od najmlađih debitanta u istoriji kluba. Već u prolećnom delu te sezone odigrao je osam zvaničnih utakmica i dao doprinos osvajanju duple krune – šampionata i Kupa Jugoslavije.

Prvi gol u dresu Zvezde postigao je 18. avgusta 1995. protiv Budućnosti u pobedi od 5:1, čime je postao najmlađi strelac u istoriji kluba (rekord kasnije nadmašio Luka Jović). U sezoni 1995/96. odigrao je 24 ligaška meča i postigao četiri gola, a u finalu Kupa bio strelac u revanšu protiv Partizana (3:1). 

Već sledeće sezone skrenuo je pažnju sjajnim igrama u Evropi, naročito u Kupu pobednika kupova, gde je protiv Kajzerslauterna bio dvostruki strelac u trijumfu od 4:0. Ukupno je u sezoni 1996/97. postigao 10 ligaških golova, uključujući het-trik protiv Budućnosti i gol u večitom derbiju (1:2).

Najbolju sezonu u dresu Crvene zvezde imao je 1997/98, kada je postigao 15 golova u 28 prvenstvenih mečeva. Posebno se istakao u večitim derbijima – u 109. derbiju je doneo pobedu (2:1), dok je u 110. derbiju sa dva gola učestvovao u ubedljivom trijumfu od 4:0. Sa ukupno 21 golom u svim takmičenjima bio je najbolji strelac ekipe. Na evropskoj sceni postigao je golove protiv Helsinkija i belgijskog Ekerena u Kupu pobednika kupova.

Iako je Zvezda te sezone završila kao vicešampion iza Obilića, Stanković je već tada bio među najperspektivnijim igračima Evrope. Njegove partije nisu prošle nezapaženo, pa je 1998. napravio veliki transfer u rimski Lacio, čime je započeo svoju bogatu internacionalnu karijeru.

Dejan Stanković Lazio (1998—2004)

Leta 1998. Dejan Stanković je ostvario transfer u italijanski Lacio za neverovatnih 24 miliona maraka. Odmah je stekao poverenje tadašnjeg trenera Svena Gorana Eriksona. Debitovao je protiv Pjačence i već na tom meču postigao pogodak, što je bio znak njegovog brzog prilagođavanja italijanskom fudbalu. 

U snažnoj konkurenciji igrača poput Pavela Nedveda, Seržija Konseisaa, Ivana de la Penje i Matijasa Almeide, izborio je mesto u startnoj postavi. Ipak, uprkos snažnom timu, Lacio je u poslednjem kolu sezone 1998/99. ispustio titulu, koja je pripala Milanu. 

Međutim, taj period doneo je i dva velika trofeja – osvojili su Kup pobednika kupova 1999. pobedivši Majorku u finalu, kao i Superkup Evrope, gde su savladali Mančester junajted. Tako su osvajači Lige šampiona dobili novog šampiona na listi – nebesko-plave iz Rima. Stanković je u toj sezoni odigrao 41 utakmicu i postigao 9 golova, dok je njegov uticaj u ekipi nastavio da raste.

U sezoni 1999/2000. Lacio je konačno dočekao titulu prvaka Italije posle 26 godina čekanja. Ekipa je pod Eriksonovim vođstvom briljirala i osvojila Seriju A, dok je Stanković nastavio da igra ključnu ulogu u timu. 

Međutim, početkom 2001. Erikson je preuzeo selektorsku funkciju u Engleskoj, što je značajno promenilo dinamiku unutar ekipe. Novi trener, legendarni golman Dino Zof, nije uspeo da održi istu stabilnost, a Stankovićeva forma je počela da oscilira.

Tokom 2001/02. sezone, Lacio se suočavao sa finansijskim problemima usled skandala sa glavnim sponzorom, prehrambenom kompanijom Ćirio. Klub je, uz to, pravio loše poslovne poteze, poput skupog i neuspešnog transfera Španca Gaiske Mendijete. 

U tom periodu, Roberto Manćini, tada trener Fiorentine, izrazio je želju da u svoj tim dovede srpskog fudbalera i njegovog sunarodnika Sinišu Mihajlovića, ali do transfera nije došlo.

Posle loših rezultata, Zof je podneo ostavku, a na njegovo mesto je došao Alberto Zakeroni. Uprkos nestabilnoj situaciji u klubu, Stanković je uspeo da zadrži formu i postigne nekoliko ključnih golova, što mu je osiguralo status jednog od retkih stabilnih igrača u timu.

Dolaskom Roberta Manćinija na klupu Lacija 2002. Stanković je ponovo postao standardan prvotimac i zabeležio 8 golova na 38 utakmica u sezoni. Tokom prvog dela sezone 2003/04, nastupio je na 27 mečeva i postigao 4 gola, ali je bilo jasno da će finansijski problemi Lacija primorati klub da ga proda.

Interesovanje za njegov potpis pokazali su brojni klubovi, među kojima je prednjačio Juventus, koji je bio blizu dogovora. Ipak, Stanković se na kraju odlučio za prelazak u Inter, gde je u januaru 2004. potpisao četvorogodišnji ugovor. 

Njegov prelazak bio je dodatno olakšan činjenicom da je u to vreme Manćini postao trener Intera, što je olakšalo pregovore. U znak zahvalnosti klubu u kojem je proveo pet i po godina, Deki se odrekao dela novca u korist Lacija, želeći da pomogne klubu u teškoj finansijskoj situaciji.

Dejan Stanković Inter Milan (2004—2013)

Dolaskom Dekija i Adrijana u januaru 2004. Inter je popunio prazninu nastalu odlaskom Ernana Krespa i Klarensa Sedorfa. Stanković je debitovao za milanski klub 1. februara 2004. u pobedi nad Sijenom (4:0), dok je prvi gol postigao 21. februara 2004. u porazu od gradskog rivala Milana (3:2). 

Tokom druge polovine sezone, upisao je ukupno 4 gola u 14 ligaških utakmica i 2 pogotka u Kupu Italije. Inter je sezonu završio na četvrtom mestu Serije A, obezbedivši plasman u Ligu šampiona sa samo jednim bodom više od Parme.

U sezoni 2004/05. Inter je imao čak 18 remija, ali je uspeo da završi prvenstvo na trećem mestu, iza Juventusa i Milana, sa samo dva poraza. Iako su u ligi bili bez titule, ekipa je osvojila Kup Italije, pobedivši Romu u finalu. Stanković je tokom te sezone nastupio u 47 utakmica i postigao 6 golova, potvrđujući svoju važnu ulogu u ekipi.

Sezona 2005/06. donela je dugo čekani Skudeto, iako je titula prvobitno pripala Juventusu, ali im je naknadno oduzeta zbog skandala sa nameštanjem utakmica. Inter je tako postao prvak Italije, dok je u istoj sezoni uspešno odbranio i Kup Italije, ponovo pobedivši Romu. Stanković je imao značajnu ulogu u ovim uspesima, odigravši 38 utakmica i postigavši 6 golova.

S obzirom na to da je Juventus u sezoni 2006/07. bio izbačen u Seriju B, a Milanu je pre početka prvenstva oduzeto 8 bodova, Inter je bio glavni favorit za titulu. U klub je stigao i Zlatan Ibrahimović, jedan od najbogatijih fudbalera na svetu, te su „Nerazuri“ postavili novi rekord u italijanskom fudbalu sa 17 uzastopnih pobeda, demonstrirajući potpunu dominaciju. 

Stanković je tokom te sezone odigrao 45 utakmica i postigao 16 golova, uključujući i oba gola protiv Katanije. 2. februara 2007. produžio je ugovor sa Interom do 2010. godine.

U sezoni 2007/08, Inter je po drugi put uzastopno odbranio titulu šampiona Italije. Međutim, po završetku sezone, klub je doživeo promene – Roberto Manćini je napustio klupu, a novi trener postao je Žoze Murinjo. 

Stankovićeva budućnost u timu tada je postala neizvesna, pa je tokom leta pregovarao sa Juventusom o mogućem transferu. Ipak, navijači Juventusa su se usprotivili njegovom dolasku, a istovremeno nije realizovan dolazak Frenka Lamparda u Inter, što je na kraju značilo da Stanković ostaje u crno-plavom dresu.

Iako je Murinjo u početku imao rezerve prema Stankoviću, srpski vezista je ipak zadržao svoje mesto u startnoj postavi. 11. decembra 2008. u 75. nastupu za reprezentaciju, protiv Francuske (1:2), doživeo je povredu ligamenata kolena u duelu sa Tijerijem Anrijem i napustio teren nakon samo 5 minuta igre. 

Na teren se vratio 28. septembra 2009. u derbiju protiv Milana (0:1), dok je golgeterski post dug više od godinu dana prekinuo pogotkom protiv Rome (4:0).

Osvojili su i LŠ 2010, kada je “pala” i velika Barselona sa Lionelom Mesijem, koji je 1. na listi najboljih strela u ligama petica ikada.

Nakon gotovo decenije provedene u Interu, Stanković je u letu 2013. sporazumno raskinuo ugovor sa klubom i time završio profesionalnu fudbalsku karijeru. Njegova era u Interu bila je ispunjena velikim uspesima, osvojenim trofejima i nezaboravnim momentima, čime je ostavio neizbrisiv trag u istoriji kluba.

Dejan Stanković reprezentacija Srbije (1998–2013)

Prvi poziv u seniorsku reprezentaciju SR Jugoslavije Dejan Stanković je dobio od selektora Slobodana Santrača za prijateljsku utakmicu protiv Južne Koreje 22. aprila 1998. u Beogradu. Debitovao je na spektakularan način – postigao je dva gola i bio ključni igrač u pobedi od 3:1.

Na Svetskom prvenstvu 1998. u Francuskoj bio je najmlađi fudbaler u sastavu Jugoslavije, ali je uprkos tome upisao tri nastupa. U grupnoj fazi posebno se istakao u remiju protiv Nemačke (2:2), kada je kretanjem ometao golmana Andreasa Kepkea, što je omogućilo igraču FK Real Madrid Predragu Mijatoviću da postigne pogodak. Desetku je nosio Dragan Stojković Piksi.

Na tom šampionatu Stanković, Ivica Kralj i Perica Ognjenović bili su jedini igrači u timu koji su tada nastupali u domaćem prvenstvu. Jugoslavija je završila turnir na 10. mestu. Ukoliko vas zanima, možete se podsetiti koji su najveći transferi u srpskom fudbalu.

Inače, nekoliko igrača iz tadašnjeg sastava igrali su tokom karijera za fudbalske klubove iz Madrida (Mijatović, Ognjenović, Jugović), kao i Rade Bogdanović, koji je bio na širim spiskovima.

Deki se inače nalazi na listi najboljih strelaca reprezentacije Srbije.

Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2000. i istorijski gol u Zagrebu

U kvalifikacijama za EURO 2000, Stanković je imao ključnu ulogu u odlučujućem meču protiv Hrvatske u Zagrebu, gde je postigao gol u remiju 2:2. Postigao je pogodak u nesvakidašnjoj situaciji – zahvatio je loptu glavom ili vratom, okrenut leđima golu, i savladao Dražena Ladića. Taj rezultat omogućio je Jugoslaviji da kao prvoplasirana ekipa u grupi osigura plasman na Evropsko prvenstvo, ostavivši iza sebe Irsku i Hrvatsku.

Na EURO 2000, Stanković je upisao dva nastupa, a reprezentacija Jugoslavije stigla je do četvrtfinala, gde ih je eliminisala Holandija, baš kao i dve godine ranije na Mundijalu u Francuskoj.

Svetsko prvenstvo 2006. i preuzimanje kapitenske trake

Stanković je bio deo reprezentacije Srbije i Crne Gore na Svetskom prvenstvu 2006. u Nemačkoj, gde je odigrao sve tri utakmice u grupnoj fazi. Nažalost, ekipa je zabeležila tri poraza i završila takmičenje kao poslednja u grupi. 

Nakon prvenstva, došlo je do smene generacija, a novi selektor Havijer Klemente predao je kapitensku traku upravo Stankoviću.

Nakon raspada zajedničke države, 31. avgusta 2006. Stanković je postao prvi kapiten reprezentacije Srbije, a kapiten je prvi put bio u prijateljskom meču protiv Češke, koji je bio oproštajna utakmica njegovog bivšeg saigrača iz Lacija, Pavela Nedveda. Srbija je tada pobedila kao gost rezultatom 3:1.

Svetsko prvenstvo 2010. i oproštaj

Četiri godine kasnije, Stanković je predvodio Srbiju na Svetskom prvenstvu 2010. u Južnoj Africi. Kao i na prethodnom Mundijalu, Srbija je takmičenje završila u grupnoj fazi, a Stanković je odigrao sve tri utakmice, protiv Gane (0:1), Nemačke (1:0) i Australije (1:2). 

Njegov nastup na ovom turniru ušao je u istoriju – postao je prvi fudbaler koji je igrao na tri Svetska prvenstva za reprezentacije pod različitim imenima (SR Jugoslavija 1998, Srbija i Crna Gora 2006, Srbija 2010).

Poslednji meč za nacionalni tim Stanković je odigrao 11. oktobra 2013. u prijateljskoj utakmici protiv Japana, odigranoj na stadionu Karađorđe u Novom Sadu. To mu je bio 103. nastup za reprezentaciju, čime je postao igrač sa najviše odigranih utakmica u istoriji srpskog fudbala.

Njegov rekord ostao je netaknut do juna 2018. kada ga je prestigao Branislav Ivanović, ali Stanković i dalje ostaje jedna od najvećih legendi srpske reprezentacije, prepoznat po svojoj posvećenosti, borbenosti i liderskim sposobnostima.

Dejan Stanković trener klubova iz četiri zemlje

Pomoćni trener Dejan Stanković je bio u periodu od 2014. do 2015, kada je bio u Udinezeu. Četiri godine kasnije preuzeo je Crvenu zvezdu 21. decembra 2019. nasledivši Vladana Milojevića na mestu šefa stručnog štaba. Već u prvoj sezoni osvojio je Superligu Srbije, dok je u naredne dve sezone Zvezda dominirala domaćim takmičenjima, osvajajući duple krune (prvenstvo i kup). Njegov mandat obeležili su i zapaženi nastupi u Evropi – dva uzastopna plasmana u eliminacionu fazu Lige Evrope.

U sezoni 2020/21, Zvezda je u šesnaestini finala igrala protiv Milana, a dvomeč je završen ukupnim rezultatom 3:3, pri čemu je italijanski klub prošao dalje zbog gola u gostima. U sledećoj sezoni, Zvezda je u grupnoj fazi Lige Evrope igrala protiv Brage, Mitjilanda i Ludogoreca, završila prva u grupi, ali je kasnije eliminisana od škotskog Rendžersa u osmini finala.

Stanković je napustio Crvenu zvezdu 26. avgusta 2022. nakon što ekipa nije uspela da se plasira u Ligu šampiona, ispavši u plej-ofu od Makabija Haifa. Na klupi ga je nasledio Miloš Milojević. Za vreme njegovog mandata, Crvena zvezda je osvojila tri titule prvaka, dva nacionalna kupa i ostvarila zapažene rezultate u Evropi, čime je ostavio dubok trag u istoriji kluba.

Dejan Stanković Sampdorija

Dejan Stanković je 6. oktobra 2022. preuzeo Sampdoriju, potpisavši ugovor do kraja sezone sa ciljem da spasi klub od ispadanja iz Serije A. Ekipa se već nalazila u ozbiljnoj rezultatskoj i finansijskoj krizi, što je dodatno otežalo njegov zadatak. 

Sampdorija uprkos pokušajima srpskog trenera da stabilizuje klub nije uspela da izbori opstanak i na kraju sezone se preselila u Seriju B. Po završetku prvenstva, Stanković je napustio klupu tima iz Đenove.

Dejan Stanković Ferencvaroš (2023–2024)

Stanković je 4. septembra 2023. imenovan za trenera Ferencvaroša, jednog od najtrofejnijih klubova Mađarske. Njegov dolazak doneo je stabilnost ekipi, a posebno se istakao u evropskim takmičenjima. 14. decembra 2023., Ferencvaroš je odigrao nerešeno sa Fiorentinom u poslednjem kolu grupne faze UEFA Lige konferencija, čime je osigurao drugo mesto u grupi i plasman u nokaut fazu. U intervjuu za La Gazzetta dello Sport, istakao je da su dva remija protiv Fiorentine veliko dostignuće i da mu je trenerska uloga u Ferencvarošu pomogla da bolje upravlja pritiskom.

Međutim, kraj sezone nije doneo očekivane uspehe. 15. maja 2024. godine, Ferencvaroš je poražen u finalu Mađarskog kupa od ekipe Paks rezultatom 2:0. Već sledećeg dana, 16. maja 2024., Stanković je podneo ostavku i napustio klub.

Dejan Stanković Spartak Moskva (2024–trenutno)

Samo dan nakon odlaska iz Ferencvaroša, 16. maja 2024. Stanković je predstavljen kao novi trener ruskog Spartaka iz Moskve. Potpisao je dvogodišnji ugovor, koji je stupio na snagu početkom sezone 2024/25. 

Spartak je posle 20. kola i šokantog poraza od Rubina treći na tabeli ruskog prvenstva sa tri boda manje od Zenita i Krasnodara. Ipak, Stanković ima podršku navijača, premda su u Rusiji bili skeptični u početku kako će nedovoljno iskusni Deki voditi klub.

Privatan život Dejana Stankovića

Privatan život ovog srpskog fudbalera godinama je bio miran. No, sve se promenilo kada je odjeknula vest da se razvodi od Ane, supruge koja mu je 23 godine bila puna podrška.

Ana Aćimović – bivša supruga Dejana Stankovića

Bivša žena Dejana Stankovića zove se Ana Aćimović. O bivšoj supruzi Ani često je govorio s velikim poštovanjem, ističući da je njihov brak bio najbolja odluka u njegovom životu. Ana ga je pratila kroz sve faze karijere, od početaka u Crvenoj zvezdi, preko Italije, pa sve do završetka igračke karijere i prelaska u trenerske vode.

“Zaljubio sam se čim sam je ugledao. Odmah sam znao da je ona prava. Kada sam to rekao njenom bratu, zamalo me nije udario! Verujem da bez Ane ne bih postao ono što jesam, ona je deo mog uspeha”, prisetio se jednom prilikom Stanković.

Inače, Ana je rođena sestra Milenka Aćimovića, nekadašnjeg slovenačkog reprezentativca i Stankovićevog saigrača.

Njihova ljubavna priča započela je kada je Dejan imao 19 godina. Ana je uvek bila diskretna, nije volela javnu pažnju i trudila se da njihov privatni život ostane daleko od medija.

“Nju ne zanimaju slava i popularnost. Odmalena smo zajedno, odrastali smo skupa i prošli sve faze života zajedno. Kada sam prešao u Lacio, ona je bila uz mene, zajedno smo gradili porodicu i život iz početka. Sve što imamo, stvorili smo sami, i na to sam ponosan”, izjavio je Stanković u jednom intervjuu.

Svojevremeno je za magazin Gloria izjavio da je Ana bila njegov oslonac, podrška i najveća ljubav, dodajući da je bila njegov najbolji "potez" u životu.

“Jedan od bitnih faktora da osobi s kojom si svaki dan pokazuješ koliko je voliš i koliko ti je do nje stalo. Ljubomora mora da se oseti kada ima strasti i ljubavi. Po mom mišljenju, ko ne oseća ljubomoru, ni ne voli”, izjavio je jednom prilikom Stanković za magazin „Hello"!

Ipak, usledio je razvod.

Dejan Stanković – razvod braka posle 23 godine

Nakon 23 godine braka, Dejan Stanković i Ana Aćimović odlučili su da se razvedu, a ubrzo nakon toga, bivši fudbaler sklopio je brak sa novinarkom iz Slovenije Anitom. Vest o razvodu iznenadila je mnoge, s obzirom na to da je Stanković godinama isticao koliko mu znači supruga u koju se zaljubio još sa 19 godina. 

Kao znak ljubavi i posvećenosti, nekadašnji fudbaler čak je uradio tetovažu na zglobu ruke sa porukom: "Pripadam samo tebi."

Nedugo nakon što je informacija o razvodu postala javna, pojavile su se spekulacije o mogućem pravom razlogu kraja braka. Izvor blizak porodici Stanković tvrdi da je u pozadini svega bila romansa sa glumicom Draganom Mićalović.

“Dejan se postepeno približavao Dragani, uprkos njenom odbijanju da uđe u bilo kakav odnos sa zauzetim muškarcem. Ipak, vremenom su postali sve bliskiji, a tajni susreti jednom nedeljno ubrzo su prerasli u svakodnevno druženje. Njihova povezanost postala je toliko jaka da više nisu mogli jedno bez drugog. Međutim, nakon godinu dana Dragana je osećala pritisak i zahtevala da Dejan donese konačnu odluku o svom braku”, otkriva sagovornik.

Kako se dalje navodi, njihova veza je trajala duži vremenski period i pažljivo su krili svaki susret kako bi izbegli medijsku pažnju. O njihovom odnosu znala je samo nekolicina prijatelja, ali istina je na kraju stigla do Anine ušiju. Suočivši se sa neprijatnom situacijom, Stanković je priznao supruzi da ima vezu sa Draganom, što je označilo početak kraja njegovog braka.

Umesto da ih ova situacija dodatno zbliži, njihov odnos je počeo da se menja, te su odlučili da stave tačku na tajnu romansu. Kratko nakon raskida, Stanković je upoznao novu partnerku, sa kojom sada očekuje dete, dok Dragana nastoji da u potpunosti izbriše svaki trag njihove prošlosti, budući da i ona sada ima novu ljubav.

Podsećamo, njihov razvod izazvao je brojne reakcije u javnosti, a dodatnu pažnju privukla je informacija da bivši fudbaler sa novom izabranicom iz Slovenije sa kojom je dobio ćerku Anđelu na Bogojavljenje 2025. godine.

Anita Bojanić – nova devojka Dejana Stankovića

Nova izabranica Dejana Stankovića zove se Anita Bojanić. Po struci je novinarka. Rođena je i odrasla u Sloveniji. Venčanje su organizovali u priličnoj tajnosti krajem 2024, kada je Anita bila u 8. mesecu trudnoće. Ona je, inače, mlađa od njega 8 godina.

U Ljubljani je završila školu i stekla visoko univerzitetsko obrazovanje. Radna biografija joj je bogata, a trenutno obavlja posao za video-produkciju koja posluje i u Srbiji.

Dejan Stanković – deca i svi sinovi Dejana Stankovića

Pored Anđele iz drugog braka, koja je 2025. godište, Deki ima i trojicu sinova iz prvog braka. Sinovi Dejana Stankovića nasledili su ljubav prema fudbalu i od malih nogu pokazala talenat za ovaj sport. Stefan, Filip i Aleksandar odrasli su uz oca koji je ostvario veliku karijeru, a svaki od njih krenuo je sopstvenim putem u svetu fudbala.

Iz braka sa Anom Aćimović, Stanković ima trojicu sinova, a uskoro će se ponovo ostvariti u ulozi oca sa novom partnerkom. Njegova deca su već od ranog detinjstva zavolela fudbal i trenirala ga sa strašću.

“Ne razmišljam o tome da li sam strog ili blag, želim samo da imaju osmeh na licu i da budu srećni. Greške su sastavni deo svake karijere, bez njih je nemoguće postići uspeh. Zato neka slobodno greše, ali neka budu svesni gde su i kako pogrešili, da bi to kasnije mogli da isprave. Ne bi trebalo ponavljati grešeke, ali grešiti je sasvim u redu”, rekao je svojevremeno Deki.

O tome je nekadašnji reprezentativac Srbije govorio u jednom intervjuu:

“Sinovi su počeli da treniraju fudbal sa pet ili šest godina. Najvažnije mi je bilo da uživaju u igri, kao što to rade i danas. Stefan je odlučio da se posveti drugim stvarima, dok su Filip i Aleksandar ozbiljno posvećeni fudbalu i na dobrom su putu”, izjavio je Stanković.

Najstariji sin Stefan, rođen 2000. u Rimu, odrastao je uz fudbal i svojevremeno bio deo omladinskog pogona Intera, gde je važio za velikog talenta. Međutim, pritisak prezimena Stanković bio je prevelik, zbog čega je odlučio da ne nastavi profesionalnu karijeru u fudbalu i okrene se drugim interesovanjima.

Srednji sin Filip, rođen 2002. u Rimu, krenuo je ozbiljnim fudbalskim putem i postao golman. Prošao je mlađe kategorije Intera, a zatim je dobio priliku da brani na pozajmici u Sampdoriji. 

Njegove dobre partije nisu ostale nezapažene, pa je bio deo mlađih selekcija reprezentacije Srbije. Krajem 2023. našao se i na širem spisku selektora Dragana Stojkovića Piksija za nacionalni tim.

Najmlađi sin, Aleksandar, rođen je 2005. u Milanu i talentovan je vezni fudbaler, baš kao i njegov otac. Karijeru je započeo u Interu, a već 2022. sa samo 16 godina, našao se na klupi prvog tima u zvaničnim utakmicama. Takođe, nastupao je za mlađe selekcije reprezentacije Srbije, što potvrđuje njegov ozbiljan potencijal.

Stankovićevi sinovi nastavljaju fudbalskim stazama, svako na svoj način, a vreme će pokazati ko će uspeti da dostigne slavu svog oca.

Roditelji Dejana Stankovića i porodični sportski gen

Dejan Stanković potiče iz sportske porodice u kojoj su ljubav prema fudbalu negovali i njegovi roditelji. Otac Borislav bio je fudbaler OFK Beograda, dok je majka Dragica nastupala za Slogu iz Zemuna. Trudili su se da ga školuju i vaspitavaju na najbolji način.

“Bio sam klinac i nisam uradio zadatak. Roditelje sam slagao da jesam. Kad su me ‘provalili’, dobio sam batine od oca. Ipak, nije bilo strašno jer je tata uvek bio blaži. Majka je oštrije nastupala i od nje sam dobijao batine za mnoge klinačke gluposti… Nikad nisam mogao da idem na organizovane ekskurzije zbog obaveza prema fudbalu. Bilo mi je žao kad svi odu a ja ostanem sam s loptom. Na kraju mi se to odricanje isplatilo”, priznao je svojevremeno.

Sa takvim genima, bilo je prirodno da se i Dejan od malih nogu posveti fudbalu. Prve fudbalske korake napravio je u Radničkom iz Nove Pazove, gde je započeo svoju priču sa loptom.

“Roditelji nisu propuštali moje utakmice. Mama je zapisivala svaki meč, najpre rukom, a posle su počeli i isečci iz novina. Podrška je neverovatna stvar, to shvatiš tek kasnije kroz karijeru”, rekao je svojevremeno.

Ipak, početak nije bio lak. Kada se prijavio na probu u Fudbalskom klubu Zemun, procenjeno je da "nema dovoljno kvaliteta" da nastavi dalje. Taj trenutak mogao je biti obeshrabrujući za mnoge, ali ne i za Dekija. Pokazao je osobine koje su ga krasile kroz čitavu karijeru – odlučnost, upornost i samopouzdanje.

“Ako nije prošlo u Zemunu, pokušajmo u Teleoptiku”, bila je odluka koju je doneo zajedno sa ocem Borislavom.

Za razliku od Zemuna, u Teleoptiku su brzo prepoznali njegov talenat. Njegov prvi trener, Dragan Šipka, nije imao dilemu – već na prvom treningu odlučeno je da Dejan bude primljen. Tu je postizao prve golove, beležio pobede i privukao pažnju većih klubova. 

Talenat koji je imao nije promakao Tomi Milićeviću, legendarnom skautu Crvene zvezde, koji je kontaktirao porodicu Stanković. Tako je i počela u prošlom milenijumu fudbalska priča o Dejanu Dekiju Stankoviću.

Na kraju teksta možete o jednom od najboljih srpskih fudbalera ikada pročitate kako se igra tiket za fudbal, a preporučujemo i sledeće teme:

• Liga šampiona finala
• Saudijska Arabija transferi
• Najbolji strelci Lige šampiona
• Zlatna lopta - istorijat i svi osvajači
• Nadimci fudbalskih klubova
• Najveći stadioni na svetu

Ukoliko želite, možete se kladiti uživo na mečeve, a tu su i sjajne kvote na Ligu šampiona na koje verujemo da nećete ostati ravnodušni.