Biciklizam pravila - sve o biciklizmu u Srbiji i svetu

Biciklizam je sport sa precizno definisanim pravilima, kako za profesionalne takmičare, tako i za rekreativne bicikliste. Pravila biciklizma podrazumevaju da ste upućeni u vrste biciklizma, kako ovaj sport deluje na zdravlje, koja oprema se koristi, a posebno smo se dotakli i biciklizma u Srbiji.

Ako znate sve o biciklizmu, to vam omogućava bolje biciklističko iskustvo, a posebno je bitno ako stremite ka profesionalizmu. 

Zato je Balkan Bet online kladionica spremila odličan tekst koji će vas uputiti detaljno u ovu temu. U tom smislu pogledajte i kalendar za UCI ProTour prvostepeno takmičenje u drumskom biciklizmu.

Vrste biciklizma

Postoji više vrsta biciklizma, a u zavisnosti od samog terena i tipa bicikla razlikuju se biciklizam na pisti, drumski, brdski, ciklokros, ekstremni, triatlon i ležeći biciklizsam. 

Krenućemo redom kako bismo stekli uvid o svako.

Biciklizam na pisti (velodromski biciklizam)

Velodromski biciklizam (na pisti) odvija se na posebno dizajniranim stazama, obično dužine 200 m, 250 m ili 333,33 m sa strmim krivinama. 

Ova disciplina je deo Olimpijskih igara još od 1896. a žene su se prvi put takmičile 1988. godine. Velodromski bicikli su aerodinamični i lagani, sa fiksnim zupčanikom i bez kočnica.

Tipovi velodromskih trka:

• Sprint – takmičenje u brzini na kratkim deonicama.
• Timsky sprint – takmičenje u timovima od tri vozača.
• Keirin – trka u kojoj biciklisti prate motor do završnog sprinta.
• Hronometar – pojedinačno takmičenje protiv vremena.
• Dohvatna vožnja – dva takmičara startuju sa suprotnih strana staze.
• Trka na poene – sakupljanje poena tokom trke.

Drumskim biciklizam (cestovni)

Drumski biciklizam je jedna od najpopularnijih biciklističkih disciplina, sa čuvenim trkama poput Tour de France, Giro d'Italia i Vuelta a España. Takmičenja mogu biti u formi pojedinačnih trka, etapnih trka ili timskih vožnji.

Pravila drumskog biciklizma:

• Biciklisti moraju poštovati vremenske limite svake etape.
• Vožnja u zavetrini je taktički dozvoljena.
• Svaka ekipa ima tehničku podršku za zamenu bicikala i točkova.
  
  
  

Brdski biciklizam

Brdski biciklizam je ekstremna biciklistička disciplina koja se odvija na neasfaltiranim terenima kao što su planine, šumske staze, livade i makadamski putevi. 

Nastao je u Kaliforniji 1960-ih i 1970-ih godina, kada su entuzijasti počeli da prepravljaju standardne bicikle za vožnju po neravnom terenu. Prvi modeli bili su ručno izrađeni, a među pionirima ovog sporta ističu se brendovi kao što su Schwinn, Specialized i Gary Fisher. 

Od tada se tehnologija se značajno razvila, a moderni brdski bicikli opremljeni su disk kočnicama, naprednim sistemima suspenzije i laganim, ali izdržljivim materijalima.

Danas je brdski biciklizam jedan od najpopularnijih biciklističkih sportova širom sveta, sa sve većim brojem takmičenja i profesionalnih vozača koji pomeraju granice izdržljivosti.

Ova vrsta biciklizma zahteva posebne bicikle i zaštitnu opremu, kao i određene veštine i tehniku vožnje na zahtevnim terenima. Bicikli koji se koriste za ovu disciplinu odlikuju se širokim gumama sa kramponima, čvrstim ramovima i često prednjom ili punom suspenzijom kako bi se amortizovali udarci tokom vožnje.

U mnogim zapadnim zemljama, brdski biciklizam je veoma popularan sport u koji se mnogo ulaže. Organizuju se različite vrste takmičenja, od maratonskih vožnji do adrenalinskih spustova, a ovaj sport privlači sve veći broj ljubitelja prirode i avanture. 

U Srbiji se posebno izdvaja disciplina "downhill" biciklizma, u kojoj se naš vozač Nikola Tanasković istakao kroz saradnju sa poznatim brendom Scott.

Deli se na nekoliko kategorija:

• Kros-kantri (XC) – uključuje različite formate takmičenja, poput olimpijskog kros-kantrija (XCO), maratonskih trka (XCM) i etapnih vožnji (XCS).
• Daunhil (DH) – podrazumeva spust niz ekstremno strme staze sa preprekama.
• For-kros (4X) i dual slalom – dinamične discipline koje kombinuju brzinu i tehničku veštinu u vožnji kroz prepreke.

Vrste brdskih bicikala

Brdski bicikli su se razvili od klasičnih modela sa čvrstim ramovima do savremenih verzija sa naprednim sistemima amortizacije. Danas postoje dva glavna tipa brdskih bicikala:

• Hardtail bicikli – poseduju prednju suspenziju, dok zadnji deo bicikla nema amortizaciju. Ovi modeli su odlični za vožnje uzbrdo i kros-kantri trke.
• Full suspension bicikli – imaju i prednju i zadnju suspenziju, što ih čini pogodnim za tehnički zahtevne terene i ekstremne spustove.

Ciklokros

Ciklokros je posebna disciplina biciklizma koja kombinuje vožnju po različitim podlogama – travi, pesku, blatu, asfaltu i šljunku. Sezona traje od septembra do februara, a trke se sastoje od više krugova dužine između 2 i 5 kilometara, u zavisnosti od kategorije takmičara. Prvo svetsko prvenstvo u ciklokrosu održano je 1950. godine.

Ciklokros staze su specifične jer imaju prepreke koje takmičari ne mogu preći vožnjom, već moraju sići s bicikla i nositi ga preko prepreka. Prepreke mogu uključivati strme uspone, blato, panjeve, veštačke barijere i druge izazove koji testiraju veštine i izdržljivost biciklista. U svakom trenutku, vozači mogu sići s bicikla i pregurati ga preko težih delova staze.

Bicikli za ovu disciplinu podsećaju na drumske modele, ali su prilagođeni za vožnju po teškim terenima. Imaju lagane ramove, upravljače sa zakrivljenim ručicama i nešto šire gume, ne deblje od 35 mm, koje omogućavaju bolje prijanjanje na zahtevnim podlogama. 

Takmičari moraju imati izuzetnu kondiciju i tehničku spretnost, jer je ciklokros fizički veoma zahtevan sport. U trci postoji boks za popravku bicikala, gde vozači mogu promeniti bicikl ili rešiti tehničke probleme.

Ekstremni biciklizam (BMX)

BMX biciklizam je disciplina koja podrazumeva brze trke i akrobatske trikove na specijalno dizajniranim biciklima. BMX bicikli su manjih dimenzija sa izuzetno čvrstim ramom, omogućavajući vozačima da izvode skokove i tehničke manevre. Ova disciplina nastala je 1960-ih godina u Kaliforniji, inspirisana motocross trkama, a ubrzo je stekla globalnu popularnost.

Tokom 1990-ih, BMX je delimično izgubio značaj zbog rasta interesovanja za brdski biciklizam, ali je u poslednjoj deceniji ponovo doživeo ekspanziju.

Danas je BMX jedan od omiljenih sportova među mlađim generacijama, posebno u urbanim sredinama, gde se često vozi u skate parkovima i specijalnim BMX stazama. Dinamika ovog sporta zahteva izuzetnu kontrolu nad biciklom i veliku fizičku spremnost, jer se trke i trikovi izvode u brzo promenljivim uslovima.

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je 29. juna 2003. zvanično uključio BMX biciklizam u program Olimpijskih igara. Ova disciplina debitovala je na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. gde su se vozači takmičili na posebno konstruisanim stazama dužine oko 350 metara, sa brojnim skokovima i oštrim krivinama.

Triatlon

Triatlon discipline i pravila podrazumevaju, pored plivanja i trčanja, vožnju bicikla. Biciklistički segment varira u dužini u zavisnosti od tipa triatlona (sprint, olimpijski, Ironman). 

Ključne veštine su brzo prilagođavanje između disciplina i strateška raspodela snage, što nije lako izbalansirati, pa mnogi koriste doping u sportu kako bi lakše postigli ciljeve, ali na nedozvoljen način.

Ležeći biciklizam

Ležeći biciklizam podrazumeva vožnju u ležećem ili poluležećem položaju, što omogućava veću aerodinamičnost i udobnost u poređenju sa tradicionalnim biciklima. Ovakav položaj tela smanjuje opterećenje na zglobove, dlanove i donji deo leđa, čineći vožnju ugodnijom i efikasnijom, naročito na dužim relacijama.

Ležeći bicikli se razlikuju po veličini točkova, upravljačkom sistemu i položaju pogona. Mogu imati prednji ili zadnji pogon, dok neki modeli dolaze sa dodatnim amortizerima za ublažavanje neravnina na putu. 

Postoje i tricikli bazirani na ležećem dizajnu, koji omogućavaju veću stabilnost pri vožnji.

Iako su prvobitno korišćeni za rekreativne i eksperimentalne svrhe, ležeći bicikli su danas prisutni i na profesionalnim trkama, posebno u okviru Međunarodne unije vozila na ljudski pogon (IHPVA). 

Ova disciplina nije deo standardnih biciklističkih takmičenja pod okriljem UCI-ja, ali uživa veliku popularnost među entuzijastima širom sveta. 

Trenutni svetski brzinski rekord za ležeći bicikl iznosi 133,78 km/h, dok satni rekord iznosi 91,56 km.

Osim što su popularni u sportskim krugovima, ležeći bicikli se koriste i za dugometražne ture i avanturističke ekspedicije. Njihov dizajn omogućava efikasnije pedaliranje, a manji otpor vazduha doprinosi većim brzinama uz manji napor.

Biciklizam i zdravlje

Biciklizam je izuzetno koristan za zdravlje, jer doprinosi jačanju srca, poboljšava cirkulaciju i jača mišiće celog tela. Takođe, redovna vožnja može značajno smanjiti rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih oboljenja. 

Osim fizičkih benefita, biciklizam pomaže u smanjenju stresa i poboljšava mentalno zdravlje, jer doprinosi oslobađanju endorfina – hormona sreće.

Ključne prednosti biciklizma uključuju:

• Poboljšava kardiovaskularno zdravlje.
• Smanjuje stres i poboljšava raspoloženje.
• Jača mišiće nogu i poboljšava fleksibilnost zglobova.
• Pomaže u sagorevanju kalorija i održavanju zdrave telesne mase.
• Poboljšava koordinaciju i ravnotežu.

Biciklizam i prostata

Uticaj biciklizma na zdravlje prostate izaziva kontroverze u medicinskim krugovima. Nekoliko istraživanja sugeriše da dugotrajna vožnja može povećati pritisak na perineum, što može iritirati prostatu i privremeno podići nivo prostate specifičnog antigena (PSA), markera povezanog sa bolestima prostate. 

Međutim, nema konačnih dokaza da biciklizam povećava rizik od raka prostate.

Studija Univerzitetskog koledža u Londonu iz 2014. ukazala je na to da muškarci koji voze bicikl više od devet sati nedeljno imaju povećan rizik od razvoja raka prostate. 

Ipak, kasnija istraživanja, uključujući studiju objavljenu 2020. u Journal of Clinical Urology, nisu pronašla nikakvu jasnu povezanost između biciklizma i povećanog rizika od raka prostate.

Totalno suprotno dokazano je studijom iz 2023. godine. Švedska studija je pokazala je da muškarci koji redovno praktikuju kardio vežbe, uključujući biciklizam, imaju do 30% manji rizik od razvoja raka prostate. Ovi podaci ukazuju na to da je celokupna fizička aktivnost, a ne samo vrsta vežbanja, ključni faktor u očuvanju zdravlja prostate.

Dakle, dok se povremene nelagodnosti poput utrnulosti perineuma mogu javiti kod biciklista, ne postoje uverljivi dokazi da biciklizam povećava rizik od ozbiljnih problema sa prostatom. 

Stručnjaci preporučuju korišćenje ergonomski oblikovanih sedišta i redovne pauze tokom vožnje kako bi se smanjio pritisak na ovu oblast.

Biciklizam kalorije troši kao i trčanje

Biciklizam je jedna od najučinkovitijih aktivnosti kada je reč o sagorevanju kalorija i poboljšanju fizičke kondicije. Osoba teška 80 kg može sagoreti približno 650 kalorija za sat vremena vožnje bicikla umerenim tempom. 

Ako vozite šest dana nedeljno tokom cele godine, to može dovesti do sagorevanja čak 202.800 kalorija, što može imati značajan uticaj na gubitak telesne mase i poboljšanje metaboličkog zdravlja.

Vožnja bicikla omogućava kontinuirano trošenje energije bez velikog opterećenja na zglobove, što ga čini pogodnim za osobe sa viškom kilograma. U poređenju sa trčanjem, biciklizam pruža manji pritisak na kolena i zglobove, smanjujući rizik od povreda.

Dok ga vozite fokusirani ste na uživanje u vožnji, što čini ovaj oblik vežbanja prijatnijim u odnosu na intenzivne treninge u teretani. Studije su pokazale da fizička aktivnost poput biciklizma smanjuje potrebu za prejedanjem i stalnim grickanjem, jer povećava nivo endorfina – hormona sreće.

Osim što pomaže u regulaciji telesne težine, donosi i brojne druge zdravstvene koristi. Redovna vožnja poboljšava rad kardiovaskularnog sistema, jača mišiće, smanjuje rizik od srčanih bolesti, pozitivno utiče na mentalno zdravlje i doprinosi boljem snu. Takođe, ova aktivnost jača imunitet i smanjuje nivo stresa.

Iako trčanje sagoreva više kalorija u kraćem vremenskom intervalu, biciklizam omogućava duže trajanje aktivnosti uz manji napor, što na duže staze može rezultirati sličnim kalorijskim deficitom.

Oprema za biciklizam

Kvalitetna biciklistička oprema ključna je za sigurnu i udobnu vožnju, bilo da se radi o rekreativcima ili profesionalnim biciklistima. Oprema obuhvata zaštitnu opremu, dodatke za funkcionalnost i udobnost, kao i specijalizovanu garderobu prilagođenu različitim vremenskim uslovima.

Zaštitna oprema za bicikliste

Zaštitna oprema za bicikliste podrazumeva kacige, rukavice i naočare.

Kacige za biciklizam

Kacige su osnovni zaštitni element svakog bicikliste, smanjuju rizik od povreda glave u slučaju pada ili sudara. 

Kada birate koju ćete kacigu kupiti, važno je da imate na umu:

• Veličinu i oblik – kaciga mora dobro pristajati glavi.
• Ventilaciju – otvori za protok vazduha smanjuju znojenje.
• Vrstu vožnje – drumskie, brdske i BMX kacige imaju različite karakteristike.

Dečije rukavice za bicikl i Biciklističke rukavice za odrasle

Rukavice za bicikl su neophodne za zaštitu šaka, poboljšavaju prijanjanje i smanjuju vibracije tokom vožnje. 

Ključni faktori pri izboru su:

• Materijal – prozračni materijali smanjuju znojenje.
• Dizajn – anatomski oblik i gel jastučići povećavaju udobnost.
• Sigurnost – podesive čičak trake omogućavaju bolje prilagođavanje.

Posebno su bitne kada su deca u pitanju jer su njihove šake nežnije, pogotovu ako voze zimi po hladnom vremenu. One se inače koriste i kod mnogih zimskih sportova.

Naočare za bicikliste

Naočare su nezaobilazan deo opreme jer štite oči od UV zračenja, prašine i vetra. Najbolji modeli nude:

• Polarizovana stakla sa UV zaštitom.
• Podesive okvire za veću udobnost i stabilnost.

Praktični dodaci za biciklizam

Osnovna oprema za sigurnost i funkcionalnost:

• Rasveta – prednja i zadnja svetla povećavaju vidljivost tokom vožnje.
• Brave za zaključavanje – osiguravaju bicikl od krađe.
• Zvonca i retrovizori – poboljšavaju sigurnost u saobraćaju.

Dodatna oprema za udobnost i praktičnost:

• Torbice i rančevi – omogućavaju nošenje ličnih stvari.
• Pumpe – neophodne za održavanje pritiska u gumama.
• Trenažeri (sobni) – omogućavaju vožnju u zatvorenom prostoru.
• Brzinomeri i pulsmetri – prate performanse i napredak bicikliste.
• Maske i nosači za telefon – omogućavaju lako korišćenje navigacije tokom vožnje.

Oprema za transport i dodatke:

• Nosači bicikla za auto – olakšavaju prevoz bicikla na dužim putovanjima.
• Boce (bidoni) i nosači boca – omogućavaju hidrataciju tokom vožnje.
• Pak tregeri i korpe – praktični za prevoz stvari na biciklu.
• Korpe za decu – omogućavaju siguran prevoz mališana.

Oprema za zaštitu i stabilnost:

• Blatobrani – štite biciklistu od blata i prljavštine.
• Nogice i pomoćni točkići – olakšavaju parkiranje i stabilnost bicikla.

Odeća i obuća za bicikliste

Odabir odgovarajuće biciklističke odeće i obuće značajno utiče na udobnost tokom vožnje. Kvalitetna biciklistička garderoba izrađena je od laganih, prozračnih i elastičnih materijala koji omogućavaju slobodu pokreta.

Letnja i prozračna odeća:

• Biciklistički šorcevi – anatomski krojeni, izrađeni od elastičnih materijala koji ne iritiraju kožu.
• Majice sa kratkim rukavima – prilagođene ventilaciji i brzom sušenju.
• Rukavice sa otvorenim prstima – idealne za letnje biciklističke ture.

Odeća za hladnije vreme:

• Biciklističke helanke i pantalone – izrađene od termo materijala za dodatnu zaštitu.
• Jakne sa kapuljačom – vodootporne i otporne na vetar.
• Prsluci i duksevi – idealni za slojevito oblačenje.

Obuća za bicikliste:

• Biciklističke patike – lagane i prozračne, prilagođene gradskoj vožnji.
• Biciklističke cipele – čvršće, sa jakim đonom za brdski biciklizam.
• Obuća sa čičak trakom – omogućava lako obuvanje i stabilnost.

Bilo da ste rekreativac ili ozbiljan biciklista, odabir odgovarajuće opreme može učiniti vašu vožnju sigurnijom, udobnijom i efikasnijom. Pravilno opremljen biciklista spreman je za svaku vožnju – bilo da je u pitanju gradska, brdska ili profesionalna trka.

Biciklizam u Srbiji

Biciklizam u Srbiji doživljava sve veću popularnost, sa rastućim brojem biciklista i unapređenjem biciklističke infrastrukture. Tokom poslednje decenije, broj biciklista u zemlji porastao je za nekoliko desetina hiljada. 

Samo u Novom Sadu je između 2010. i 2018. registrovano 20.000 novih biciklista, što pokazuje da sve više građana koristi bicikl kao prevozno sredstvo ili rekreativnu aktivnost.

Pored rekreativnog biciklizma, u Srbiji postoji i bogata tradicija biciklističkog sporta. „Prvo srpsko velosipedsko društvo“ osnovano je još 1884. u Beogradu, što ga čini jednim od najstarijih sportskih udruženja u zemlji. 

Srpski biciklisti su ostvarili značajne uspehe na međunarodnim takmičenjima, uključujući Svetska i Evropska prvenstva.

Među najpoznatijima su:

• Veselin Petrović – 15. mesto na drumskom Svetskom prvenstvu 1955. godine.
• Miodrag Marinković – vicešampion sveta na pisti u juniorskoj konkurenciji 1977. godine.
• Aleksandar Nikačević – 7. mesto u vožnji na hronometar na Svetskom prvenstvu 1999. godine.
• Ivan Stević – osvajač B Svetskog prvenstva 2007.
• Jovana Crnogorac – 5. mesto na MTB Svetskom prvenstvu u konkurenciji do 23 godine.
• Jelena Erić – 8. mesto na drumskom Svetskom prvenstvu u juniorskoj konkurenciji.

Pored individualnih uspeha, srpski biciklisti su beležili odlične rezultate i na prestižnim trkama, uključujući "Trku kroz Srbiju", gde su domaći biciklisti često osvajali pobednička mesta. 

Biciklistički savez Srbije nastavlja da ulaže u razvoj sporta i podršku novim generacijama takmičara.

Za kraj, ukoliko biste se dodatno zabavili, a da vam pri tome klađenje uživo nije prvi izbor, predlažemo da pogledate naš svakodnevni tip dana i odigrate realan tiket dana koji vrlo pažljivo sastavljamo za vas.